Grad obrao bostan

Za porodicu Simić iz Platičeva ovogodišnja berba je završena. Grad koji je u petak 10. juna zahvatio jedan deo atara sela Platičevo u opštini Ruma, uništio je dinje i lubenice, a ni od paprike neće biti ništa.

Velika finansijska sredstva i sav uloženi trud sada su uzaludni. Vera Simić se pita šta i kako dalje."Ja još uvek ne mogu da verujem da smo za samo nekoliko minuta bukvalno ostali bez svega. Dinje i lubenice su bele pod tunelima i obećavale su dobar rod. Pre podne smo skinuli najlon i evo odmah posle nekoliko sati grad je naš bostan uništio", kaže Vera.

Inače, Simići su u tom delu atara koji je tukao grad imali dva jutra lubenica, jutro dinja i jutro kukuruza šećerca. Sada su na tim površinama samo ostaci biljaka koje su trebale da budu izvor zarade za tu platičevačku porodicu. "Uložili smo dosta u ovu proizvodnju. Proveli na njivi sate i sate, plaćali radnike kako bi sve na vreme uradili i sada kada je sve skoro došlo na dohvat ruke, ostajemo bez ičega. Za bilo koju drugu proizvodnju sada je kasno. Ali što je najvažnije, više nemamo ni novca za nova ulaganja, a novo zaduživanje više ne dolazi u obzir", kaže zabrinuta Vera Simić.

Treba zaštititi ono što može da se spase

Slika u delu platičevačkog atara nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Dinje i paprika na komšijskoj njivi Simića, su bili na dohvat ruke. Uskoro je trebalo da počne i berba tih biljnih vrsta na otvorenom. Grad je to uradio mnogo pre ovih vrednih poljoprivrednika koji sada moraju da spašavaju ono što se spasti može. "U roku od 24 sata treba uraditi zaštitu preparatima na bazi bakra i kaptana, ali pre toga njivu treba dobro očistiti i ukloniti iskidale vreže. Lubenica može da se povrati, kao i dinja ukoliko nije oštećen korenov sistem. Usev se može oporaviti, ali rod će stići kasno, i sigurno je da planirane zarade na takvim parcelama neće biti", kaže Gorica Kozobarić stručni saradnik za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi.

Traktori ne mogu u njive

U ovom trenutku veoma je teško ući u njive i raditi bilo šta. Simići kažu da su njive u ovom delu atara ležale u vodi. Traktori u njive ne mogu, pa se zaštita može obaviti samo leđnim prskalicama. Uradiće ono što mogu, a Vera nam potvrđuje da usev nije osiguran: "Nismo uspeli da osiguramo usev. Razlog je svakao finansijske prirode jer novca nije preostalo. Više od milion dinara je uloženo, a sada nema ništa. Čak i da smo osigurali, ne verujem da bismo povratili ni polovinu onoga što smo uložili".

Nepoverenje prema osiguravajućim kućama

Simići nisu jedini koji usev nisu osigurali. Mnogi nemaju poverenja u osiguranje, pa proizvodnju prepuštaju slučaju. Razmišljaju, neće baš njih zadesiti nepogoda, a kada se to desi onda je već kasno. Pred Simićem je sada veliki posao, ali biće teško. Kiša pada skoro svaki dan, što otežava ionako tešku situaciju. Ne očekuju previše od njiva koje su pogođene gradom, jer slika koju vide, ne obećava. I ostale njive u tom delu atara, iako je protivgradna odbrana u selu delovala, su uništene. Na nekima je ostao samo najlon, dinja i lubenica više nema. Stradao je i usev paprike Ranka Miloševića, kukuruzi, pšenica mnogih proizvođača. Sve što su vredni sremski poljoprivrednioci mesecima radili, za samo nekoliko minuta grad je sravnio sa zemljom.