Indijski spanać se probija na agrarnu scenu

Indijski odnosno malabarski spanać je trajna, zeljasta biljka, poreklom iz tropskog područja gde poput vinove loze raste cele godine.

Penje se poput zelenih penjačica. Ima tamnozelene, srcolike listove, koji na mestu gde se (od)režu, ponovo rastu i ne suše se. To je isplativa kultura, a reč je o indijskom odnosno malabarskom spanaću (Basella alba L.) iz porodice skrivenosemenica (Basellaceae) sa debelim i mesnatim listovima.

Često je njegov traženi kultivar Basella alba Rubra s crvenkasto oivičenom stabljikom. Malabarski spanać je zeljasta biljka s britanskog ostrva i indijske regije Malabar, koja potiče iz tropskog područja gde raste tokom cele godine. U umerenim klimama ovaj spanać raste sezonski, a seje se u proleće. Sve popularniji je među komercijalnim proizvođačima u Evropi, dok se kod nas tek probija na poljoprivrednu scenu. Ta biljka ne zahteva mnogo nege, a raste poput vinove loze.

Indijski spanać sve popularniji među komercijalnim proizvođačima!

Prema rečima agronoma prof. dr Bruna Novaka Basella alba ima male dvopolne cvetove gusto zbijene u svojevrsne grozdove odnosno cvasti duge nekoliko centimetara. Cveta od maja do septembra s plodovima u obliku sjajnih crnih bobica koje sazrevaju od jula do oktobra.

Biljka dobro podnosi sušu

Zahvalna osobina indijskog spanaća je to što dobro podnosi sušu za razliku od običnog spanaća. Nakon setve, za dve-tri sedmice, taj spanać niče to jest traži dugu vegetaciju, sunčano mesto, odnosno toplo i vlažno zemljište.

Pri rastu stabljika ove biljke može talasasto da se izduži i do desetak metara, pa joj treba obezbediti dobar oslonac ili mesto po kome će puzati. Može se usmeriti i u visoki grm odnosno sejati u cvetnim žardinjerama. U Aziji ova trajnica ima dvojaku funkciju: kao jestiva ili ukrasna biljka koja se može videti po tamošnjim dvorištima i balkonima.

U umerenim klimama indijski spanać je sezonska kultura. Voli toplo i vlažno zemljište i ne zahteva mnogo nege.

Seme spanaća sadi se na centimetar dubine, u male kontejnere, na temperaturi oko 20 stepeni, a sadnice se na otvoreno polje mogu izneti krajem maja. One brzo rastu, a za kvalitetan rast biljci treba obezbediti rastresito, dobro drenirano i pomalo peskovito zemljište bez mnogo vetra.

Bogat kalijumom, gvožđem, vitaminima C i B grupe

Malabarski spanać je biljka bogata antioksidansima, gvožđem, kojeg ima više nego kod običnog spanaća. On, takođe, obiluje vitaminom A (održava zdravlje sluzokože, kože, koristi se u prevenciji karcinoma pluća i usne šupljine), C vitaminom, odnosno vitaminima B grupe. Sadrži dosta kalijuma (pomaže održanju pravilnog srčanog ritma) minerala koji organizmu često nedostaje, naročito kod starijih osoba.

Sveže lišće koje se konzumira (ako se dobro opere zbog peska) izvor je luteina odnosno zeaksantina koji su podrška procesu ozdravljenja organizma. Oni uništavaju slobodne radikale uzročnike starenja ćelija. Ova biljka upotrebljava se u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, a preporučljiva je i kao hrana za trudnice.

Malabarski spanać se u ishrani koristi i priprema kao i sezonsko zelje, obični spanać, potočarka, prkos i slično povrće, a dobro se kombinuje sa sočivom, plodovima mora, pirinčem, krompirom i mesom. U južnoj Indiji, Maleziji, Kini, Šri Lanki i okolnim zemljama, lišće tog spanaća upotrebljava se kao varivo, supa (dobar je zgušnjivač zbog sluzavosti), a od njega, pomešanog s brašnom prave se i rezanci. Zbog oksalne kiseline u količini konzumiranja te kulture treba da budu pažljivi(ji) bubrežni bolesnici. Na ovim prostorima je malabarski spanać i dalje nepoznata kultura koja može dobro da uspeva u ekstremnim vremenskim uslovima koji nas sve češće pogađaju.

Foto: bigstockphoto.com