Jesenja plastenička proizvodnja: Kako dezinfikovati alat i zemljište, a kako sanirati foliju?

Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru može uspešno da traje cele godine, naročito kada se pravilno obavi priprema, niz agrotehničkih mera kao i adekvatna smena biljnih kultura. Od jesenjih povrtarskih vrsta kod nas se u plastenicima najčešće gaje zelena salata, spanać, rotkvice i mladi luk. Međutim, pre same setve potrebno je odraditi nekoliko ključnih koraka kako bi proizvodnja bila plodonosna.

Od čega krenuti?

Uklanjanje biljnih ostataka i opreme koja se koristila u prethodnoj proizvodnji je jedan od najvažnijih postupaka, jer unutrašnjost plastenika mora biti čista. Biljne ostatke treba iščupati iz korena i skloniti što dalje, jer mogu predstavljati izvor infekcije. Stare saksije, kontejnere, kočiće i kanape, takođe treba izneti kako bi se nesmetano odradila dezinfekcija folije i alata koji će se koristiti i u sledećoj proizvodnji.

Dezinfekcija plastenika - kako i čime je obaviti?

Folija za plastenike se pere toplom vodom i deterdžentom. Međutim, ukoliko je iz nekog razloga oštećena, onda se to mora sanirati ili u krajnjem slučaju zameniti novom. Sanacija podrazumeva upotrebu lepljive UV trake specijalizovane za tu namenu.

Dezinfekcija konstrukcije kao i unutrašnjost plastenika radi se uglavnom preparatima na bazi bakra kako bi se uništile patogene spore. U te svrhe se takođe može koristiti i sumpor, ali samo ako je spoljašnja temperatura iznad 12 stepeni. Nakon toga poželjno je zatvoriti plastenik na 24 sata, a potom ga pre setve ili sadnje dobro provetriti. Pored konstrukcije obavezna je i detaljna dezinfekcija alata i pribora koja podrazumeva mehaničko uklanjanje biljnih delova i zemlje.

Kako dezinfikovati zemljište?

Alat se onda potapa u alkohol, rastvor plavog kamena ili sode, ispere čistom vodom i na kraju ostavi da se suši. Zemljište u plasteniku se takođe može dezinfikovati hemijskim sredstvom na bazi dazometa ili pomoću vodene pare koja se ubrizgava u dublje slojeve korišćenjem specijalnih uređaja.

Sledeći korak obrada zemljišta na dubini od 15 do 20 centimetara koja podrazumeva primenu agrotehničke mere freziranje kako bi struktura bila rastresita i pogodna za razvoj biljaka. Unošenjem kvalitetnog, dobro zgorelog stajnjaka obogaćujemo zemljište neophodnom organskom materijom, dok primenom mineralnog đubriva na osnovu analize zemljišta, biljkama obezbeđujemo potrebnu količinu azota, fosfora i kalijuma. Nakon toga treba napraviti leje kako bi se adekvatno odvodio višak vode, a zemlja brže zagrejala.

Ne treba zaboraviti sistem za navodnjavanje kap po kap i očistiti naslage od kamenca koje su se u međuvremenu nakupile.

Sprečite kondenzaciju

Setva povrtarskih kultura u zaštićenom prostoru koje dobro podnose niske temperature obavlja se krajem avgusta, tokom septembra i oktobra meseca. Ipak, jedan od najznačajnijih problema u proizvodnji ovakvog tipa je visoka relativna vlaga tokom jeseni i zime koja može da dovede do razvoja bolesti. Redovnim provetravanjem i zalivanjem u jutarnjim časovima sprečava se pojava kondenzacije. S obzirom na to da biljke tokom pomenutih meseci ne troše mnogo vode, treba voditi računa o količini kako ne bi došlo do truleži korenovog sistema.

Postavljanje plastenika u pravcu istok-zapad obezbeđuje se dovoljno svetlosti koje inače ima manje tokom jeseni, a naročito zime.

Pravilna priprema plastenika, korišćenje deklarisanog semena i primena agrotehničkih i drugih mera omogućava visok i stabilan prinos povrtarskih vrsta.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor