Kada sejati krastavce za kišeljenje?

Vreme je postrne setve krastavca kojeg sada uzgajamo kako bi u kasnoj berbi imali plodove za pripremu zimnice. Birajte sorte i hibride kraće vegetacije, koji su otporniji na pojavu plamenjače, bolesti koja ograničava kasno uzgajanje. 

Tamo gde nisu maglovite doline, gde je drugi deo leta i početak jeseni bez magle, nije kišovita godina, ova proizvodnja je isplativa.

Obezbedite navodnjavanje

Potrebna je površina ili gredica sa koje smo skinuli prethodni usev. Obično ih sejemo posle žetve žitarica, berbe graška, vađenja mladog krompira. Zemljište se očisti od biljnih ostataka i pripremi. Najbolji predusevi su žita i mahunarke. Setvu obavite do zadnje dekade jula.

Šta sejati i saditi posle graška?

Za uspeh ove proizvodnje treba da obezbedimo navodnjavanje. Ovo je period visokih temperatura i nedostatka vlage u zemljištu. Biljke krastavca su veliki potrošači vode i bez nje ne možemo da se nadamo dobrom rodu.

Temperatura vode treba da je oko 20ºC. Optimalna vlažnost je veoma visoka, od 80 do 95 odsto. Formiraju vreže duge do dva metra i najbolje ih je uzgajati u špaliru uz armaturu. Razmak između redova je 70 do 100 cm, a između biljaka u redu od 10 do 20 cm. Izbegavajte uzgajanje na površini zemlje. Listovi će ležati na zemlji, što uz vlagu povećava opasnost od pojave bolesti. Birajte rastresito zemljište sa dosta humusa i slabo kisele reakcije.

Obavite zaštitu useva

Limitirajući faktor je pojava biljnih bolesti, u prvom redu plamenjače krastavca koju izaziva gljivica Pseudoperonospora cubensis. Bolest se brzo širi i za kratko vreme može da uništi usev. Javlja se i na dinjama, lubenicama, ali i na nekim vrstama tikvi. Ne sadite ih u blizini. Širenju bolesti pogoduje višak vlage. Kada zalivate pazite da ne kvasite listove.

Bolesti krastavca: Visoka vlažnost donosi plamenjaču, pepelnicu, truleži - kako ih suzbiti?

Prvi simptomi se primećuju na listovima u vidu hlorotičnih pega koje se šire i vremenom nekrotiraju. Preventivne mere se odnose na sadnju zdravog rasada, poštovanje plodoreda, tretiranjima sredstvima na bazi mleka i sode, belog luka, bakra, pepela, surutke, kefira.

Tretiranje prirodnim sredstvima se obavlja u zavisnosti od vremenskih uslova ili posle svake kiše. Dovoljno je dva sata da su vlažni listovi i temperatura između 20 i 25ºC da se ostvari infekcija i da vam propadne usev.