Ne dopustite da se ovosezonske bolesti, koje su napale paradajz, prenesu i na iduću godinu. Preduzmite preventivne mere.
Paradajz je sklon različitim gljivičnim, virusnim i bakterijskim oboljenjima, sa kojima se borimo tokom cele sezone uzgoja. Sigurno ste se susreli sa plamenjačom, pegavostima lista i sličnim oboljenjima, koristeći neka od konvencionalnih ili ekoloških preparata.
Kako biste iduće godine umanjili mogućnost da paradajz ponovo oboli (što ipak najviše zavisi od vremenskih prilika), napravite nekoliko preventivnih mera:
1. zaražene ostatke paradajza ne ostavljajte na bašti ili njivi. Virusi, bakterije i gljivice prodiru u zemlju, tamo ostaju i samo čekaju iduću godinu da se ponovo "zalepe" na zdravu biljku. To čak ne mora biti paradajz, nego i kulture koje su sklone ovim oboljenjima (krastavci, bundeve, krompir).
2. Zaražene ostatke nemojte bacati ni u kompost, jer ćete tako preneti oboljenje na zemlju. Zražene biljne ostatke je zato najbolje spaliti.
3. Dezinfikujte kolje koje koristitite za vezanje paradajza. Prvo maknite vezice i bacite ih. Bilo da se radi o drvenim, metalnim ili plastičnim pritkama, očetkajte ih žičanom četkom za alat i pokušajte ukloniti što više zemlje.
Nakon toga ih dezinfikujte hlorom u razmeri 1 deo hlora, 9 delova vode. Rastor hlora i vode ulijte u veliku posudu (veliko korito) i ostavite kolje najmanje pola sata. Dezinfekciju možete da napravite i sa amonijum-hloridom, gde je jedna kašika dovoljna za 4,5 litara vode ili sa vodonik-peroksidom.
Nakon što ste pritke dezinfikovali, pustite ih da se osuše na vazduhu i do proleća ih spremite na suvo mesto. Jedan od načina dezinfekcije je da kolje kratko pređete plamenom, najbolje pomoću brenera.
Foto: kalim / Bigstock
Autorka
