Kako izbeći probleme u rasadničkoj proizvodnji?

Proizvodnja kvalitetnog rasada mnogo zavisi od pravilne nege mladih biljaka. Pored navodnjavanja, neophodne mere su: provetravanje objekta u kojem se rasad uzgaja, prihranjivanje, pikiranje, kaljenje, zaštita od bolesti i štetočina, kao i upotreba sterilnog alata. Da bismo sprečili poleganje rasada vrlo je bitno da se setva i sve mere u proizvodnji rasada obavljaju u sterilnim uslovima. Kontejneri i alati se mogu sterilisati u rastvoru varikine sa vodom u odnosu 1 : 4 ili 7%-nim alkoholom u trajanju od 10 sekundi. Ukoliko u proizvodnji rasad polegne, pre preduzimanja bilo kakvih mera, neophodno je sterilnim rukama odstraniti obolele biljke jer njih ne možemo izlečiti. Sve te mere treba da spreče zarazu rasada fitopatogenim gljivama, a da doprinesu pravilnom nicanju i razvoju rasada.

Obavezno svakodnevno provetravanje prostora za proizvodnju rasada

Česta greška u proizvodnji rasada je previsoka vlažnost i temperatura, koji kao i nedostatak svetlosti, doprinose formiranju nežnih i izduženih biljaka, osetljivih na bolesti. Zbog toga je svakodnevno provetravanje zaštićenog prostora obavezno. Ukoliko su dani hladni i vetroviti, provetrava se kad je najtoplije, između 11 i 14 sati. Ta mera se pojačava tokom proleća. Tokom toplih dana prozore podižemo naizmenično i uvek na suprotnoj strani od pravca vetra. Inače, neposredno posle nicanja temperaturu treba smanjiti za 10-ak stepeni u odnosu na optimalnu. Čim se jave prvi listovi, temperatura se povećava i održava u optimumu sve do kaljenja, kada se opet smanjuje.

Mlade biljke zahtevaju više hranljivih materija

Diplomirani inženjer poljoprivrede Dragan Mijušković objašnjava da mlade biljke imaju velike potrebe za hranljivim materijama. One se prihranjuju folijarno, različitim vrstama tečnih đubriva. Prvi put se to radi kad formiraju dva stalna lista. Može se upotrebiti i rastvor NPK đubriva u količini 2-5 grama na 10 litara vode. U fazi 4-6 listova, odnosno u toku kaljenja, rasad se prihranjuje 0,5%-nim rastvorom kalijum-sulfata. To utiče na čvrstinu stabla, bolji razvoj korena i povećanu otpornost biljaka, naročito prema niskim temperaturama.

Pikiranjem biljkama obezbediti više prostora

U ranoj proizvodnji obično se seje gušće. Tako da se dobija mnogo biljaka na maloj površini. Pošto im je u takvim uslovima otežan rast, neophodno je obezbediti odgovarajući životni prostor. To se postiže pikiranjem u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice i kontejnere. Pre toga plastenik se mota provetriti, zemljište zaliti. Redovi se moraju obeležiti ili se moraju pripremiti odgovarajuće posude za pikiranje. Rasad se zaliva i pažljivo vadi lopaticom. Uzima se po jedna biljka sa što više zemlje. Glavni koren se malo skraćuje, što olakšava rast bočnih korenčića. Rasad se pikira pod prst ili malom sadiljkom, kojim se pravi udubljenje u zemlji. Kada se postavi koren biljke, sadiljka se koso zabada i zatim ispravi. Tako se zemlja priljubi uz koren, a tako se radi i pikiranje pod prst.

Rasad treba zaštititi od isparavanja

Pri rasađivanju biljke postepeno treba privikavati na nove uslove, a to se naziva kaljenje rasada. Dragan Mijušković napominje da je reč o postepenom, a zatim sve jačem provetravanju i smanjivanju temperature vazduha i zemljišta. Kaljenje najčešće počinje oko 10-ak dana pred sadnju. Nakon pikiranja, biljke 3-4 dana ne smeju da budu izložene direktno suncu, pa se drže u hladu da bi se sprečilo suvišno isparavanje. U prostoriji, u kojoj se rasad nalazi, održava se visoka relativna vlažnost vazduha 85-90%, a temperatura treba da je 5-6ºC niža od optimalne.

Prva prihrana rasada u fazi 2 lista

Rasad se prvi put prihranjuje u fazi 2 lista, a naredni put u fazi razvoja 4-6 listova. U organskoj poljoprivredi se koriste tečna organska đubriva i fito-eko preparati koji se primenjuju između redova fertigacijom (preko vode) ili folijarno (preko lista). Ukoliko je rasad izdužen biljke se prihranjuju 0,5% rastvorom prirodnog kalijumovog đubriva čime se povećava čvrstina stabla razvija bolji koren i povećava otpornost biljke (naročito na niske temperature).