• Petrokemija
  • 08.04.2017. 18:30

Kako obaviti kvalitetnu prihranu povrća?

Za uspešan uzgoj povrća potrebna je primena organskih i mineralnih đubriva kako bi se omogućili dobri preduslovi za uzgoj i osigurala dovoljna količina lako pristupačnih hraniva.

  • 6.055
  • 151
  • 1

Za uspešan uzgoj povrća neophodna je primena organskih i mineralnih đubriva kako bi se omogućili dobri preduslovi za uzgoj i osigurala dovoljna količina lako pristupačnih hraniva.

Primenom organskog đubriva zemljište je rahlije, prozračnije, bolje propusnosti za vodu, bolje mikrobiološke aktivnosti i veoma povoljno utiče na brži početni razvoj mlade biljke.

Uloga mineralnih đubriva je da se biljci osiguraju potrebna hraniva poput azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma i sumpora. Azot (N) ima najveći uticaj na povećanje prinosa, učestvuje u izgradnji svih delova biljke i najviše se usvaja u fazi glavnog rasta. Fosfor (P2O5) je bitan za dobro ukorenjavanje mladih biljaka, cvetanje a doprinosi i dobrom dozrevanju. Kalijum (K2O) utiče na povećanje kvaliteta, bolja je aroma, ukus, obojenost plodova, a biljke su otpornije na stresne uslove uzgoja. Primenom obe vrste hraniva održavamo zemljište za povrće plodnim za naredne godine uzgoja.

Plodonosno povrće

Uzgoj paradajza

Za plodonosno povrće poput paradajza, paprike, krastavaca, patlidžana na zemljištima koja su slabo snabdevena fosforom i kalijumom kompanija Petrokemija preporučuje 500-700 kg/ha NPK 7-20-30 (50-70 g/m2), s tim da se 2/3 hraniva unose dubokom obradom u jesen ili rano u proleće, a preostala 1/3 se unosi u zemljište prilikom pripreme za sadnju nekim rotirajućim oruđem. Pred sadnju može se dodati i Urea u količini 150-200 kg/ha (15-20 g/m2) ili Petrokemijas u količini od 200-250 kg/ha (20-25 kg/m2).

Oba hraniva sadrže oblik azota koji je postupno na raspolaganju biljci kroz određeni duži period. Tokom vegetacije obavljaju se dve prihrane KAN-om ili ASN-om u količini 100-150 kg/ha (10-15 g/m2). Prva prihrana obavlja se nakon što se rasad dobro ukoreni, a druga prihrana nakon zametanja prvih plodova. Urea i KAN se nalaze u malom pakovanju pod nazivom Florin 6 i Florin 7. Đubriva Petrokemijas i ASN uz azot sadrže i sumpor koji dodatno deluje na povećanje kvaliteta plodova.

Korenasto povrće

Zasad šargarepe

Korenasto povrće dolazi na drugo mesto u plodoredu i najbolje uspeva nakon kultura koje su bile obilno đubrene organskim đubrivom. Pre setve šargarepe, peršuna i paštrnka obavlja se prihrana s 600-800 kg/ha NPK 7-20-30 (60-80 g/m2). Predsetvena priprema zemljišta mora biti izuzetno kvalitetno obavljena da omogući kvalitetnu setvu i brzo nicanje. Prilikom međuredne kultivacije usev se još prihrani s 200 kg/ha KAN-a ili ASN-a (20 g/m2), koji se raspodeli u dva jednaka obroka.

Prva je prihrana kada biljke imaju 5-6 razvijenih listova, a druga mesec dana nakon toga. Za lisnati peršun polovina KAN-a ili ASN-a daje se pri 5-6 razvijenih listova, a ostatak u još tri prihrane nakon svakog košenja. S azotom se ne sme preterivati jer prevelike količine azota mogu uzrokovati prebujnu lisnu masu, slabu obojenost korena i slabu skladišnu sposobnost, odnosno brže kvarenje.

Mahunarke

Mahunarke, kao pasulj i grašak, takođe su kulture osetljive na organska đubriva. Primena organskog đubriva preporučljiva je samo na zemljištima koja su siromašna humusom. Pasulj i grašak su leguminoze za koje je karakteristično da na korenju imaju simbiotske bakterije posredstvom kojih se delimično snabdevaju azotom iz vazduha i veoma je važno da u prvim fazama razvoja imaju na raspolaganju dovoljno azota dok ne počnu da koriste azot iz kvržica.

Zbog toga se u pri pripremi zemljišta za setvu primenjuje 500 kg/ha NPK 7-20-30 (50 g/m2). Nakon rasipanja đubriva po proizvodnoj površini zemljište se preore ili prekopa. Trebalo bi izbegavati preterano usitnjavanje jer može nastati pokorica, što otežava nicanje i može dovesti do nejednoličnsti useva. Prihranu u količini od 150 kg/ha KAN-a ili ASN-a (15 g/m2) je najbolje obaviti u ranim fazama rasta i razvoja odnosno u fazi tri lista kako bismo osigurali dovoljno azota za početni rast.

Azot ima najveći uticaj na povećanje prinosa ali ne bi trebalo preterivati s količinom

Ne treba preterivati s azotom jer tada samo buja nadzemna zelena masa, mahune se slabije zameću i razvijaju i produžuje se vegetacija. Normalno, ne smemo dopustiti ni da biljke gladuju jer dolazi do odumiranja listova, slabijeg razvitka i na kraju do smanjenja prinosa.

Za više informacija o prihrani povrća, obratite se kompaniji Petrokemija na jedan od niže navedenih kontakata.


Povezana biljna vrsta

Paradajz

Paradajz

Engleski naziv: Tomato | Latinski naziv: Lycopersicum esculentum

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s... Pročitaj više »

Tagovi

Petrokemija Uzgoj povrća Azot Hraniva Mineralna đubriva Organska đubriva Paradajz UREA KAN ASN


Partner

Petrokemija d.o.o

Ilije Ognjanovića 28, 21 000 Novi Sad, Srbija
tel: +381 (0) 21 424 472, e-mail: prodaja@petrokemija.rs web: http://www.petrokemija.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas