Kako proizvesti najslađu bundevu, zna Radovan Zakić iz Kikinde

Jedan od najprepoznatljivijih plodova jeseni je svakako bundeva. Bilo da su velike, male ili ukrasne, bundeve su jedna od prvih asocijacija na Kikindu - "prestonicu sova" kod nas. Ovaj grad je domaćin brojnim manifestacijama, a jedno od najpoznatijih su i Dani ludaje koji se tu održavaju svake godine.

"Bundeve gajim već nekih šest godina na površini od oko 1.000 m². Ovo radim isključivo iz hobija. Na Danima ludaje učestvujem od 2016. godine", kaže Radovan Zakić, mladi poljoprivrednik iz Kikinde koji na svom posedu gaji nekoliko različitih sorti ovog simbola jeseni.

Ove godine dve nagrade

Na svom posedu uglavnom sadi težinske bundeve - koje gaji prevashodno za takmičenja, potom tu su i dugačke tikve, one se takođe svrstvaju u takmičarsku kategoriju a gaji i tzv. "tamburice" koje se koriste uglavnom za pravljenje kolača.

"Moje bundeve su ove godine na Danima ludaje osvojile dve nagrade - jednu sam dobio za najdužu tikvu koja je narasla 2,55 m i osvojila je drugo mesto, a drugu sam osvojio za naslađu", ponosan je naš sagovornik dodajući da je 2018., 2019. i 2021. godine takođe osvojio nagrade, ali u kategoriji najteže bundeve. Ginisov rekorder iz 2020. godine za najdužu tikvu drži, Zakićev sugrađanin sa 3,96 metara, prenele su tada Novosti.

Pre pet godina odnosno 2018., je bundeva koju je prijavio Radovan Zakić težila 334 kg i ona je osvojila drugo mesto. Zatim, pre četiri godine, odnosno 2019. je njegova bundeva takođe osvojila drugo mesto na ovoj manifestaciji, a težila je neverovatnih 444 kg dok je "bronzu" osvojio 2021. godine - njegova bundeva je težila 366 kg. Prošle godine nije učestvovao. Ipak, dok "juri" najtežu, ponosno drži tron najslađe.

"Da bi bundeva bila slatka, pre svega, potrebna joj je prihrana fosforom, da bi se pomoglo korenovom sistemu, onda prihrana azotom da bi se pospešila faza rasta i dobilo na lisnoj masi i na kraju ide prihrana kalijumom i kalcijumom nakon perioda cvetanja sve do plodonošenja i zrenja kako bi se formirao plod adekvatnog kvaliteta", pojašnjava našim čitaocima Zakić dodajući da se pored gajenja bundeva okušao i u gajenju džinovskog suncokreta i džinovskih lubenica.

Blagodeti kraljice jesenjeg povrća

Prema rečima našeg sagovornika, prinos je ove godine bio dobar, čak i bolji nego lani. Svoj rod ne prodaje na veliko, niti ima otkupljivača, sadi ih uglavnom "za svoju dušu". Kako sam kaže, više bundeva je poklonio svojim prijateljima i rodbini nego što ih je prodao vernim kupcima. Bundeve ne tretira nikakvim hemikalijama i na to je vrlo ponosan. Uprkos vlažnijoj godini i spoljašnjim uslovima, njegove bundeve nisu značajnije stradale od štetočina.

Šolja bundeve iseckane na kockice sadrži -  oko 30 kalorija, zatim 0,1 gram masti, 1 miligram natrijuma, svega 8 grama ugljenih hidrata, 0,6 grama vlakana, 3,2 grama šećera i 1,2 grama proteina. Porcija bundeve zadovoljiće i do čak 197 odsto vaših dnevnih potreba za vitaminom A. Bundeva je bogata vlaknima, brzo zasiti, te održava stabilan nivo šećera u krvi. Minerali koje sadrži su dobri za optimalan rad srca. Poseduje mnogo minerala koji pritisak u krvi održavaju u zdravim granicama, kao što su kalijum, magnezijum i gvožđe.

_{Naslovna fotografija: Radovan Zakić}