Plamenjača paradajza, krompira i patlidžana je oboljenje koje se pojavljuje svake godine i može potpuno da uništi usev.
Plamenjača je najštetnije oboljenje krompira, paradajza i plavog patlidžana, a njen uzročnik je gljivica Phytophthora infestans.
Simptomi oboljenja javljaju se na svim delovima biljke: stabljici, listu, plodu, kao i na krtolama krompira. Biljke paradajza i patlidžana mogu biti zaražene već kao rasad. Simptomi se pojavljuju u periodu od maja do septembra, ali pošto razvoj te gljivice zavisi od temperature i vlažnosti, u pojedinim godinama, bez dovoljno padavina i sa izrazitom sušom, pojava bolesti može da izostane.
Prvi simptomi se javljaju na donjem lišću u obliku nepravilnih, vodenastih pega. Ukoliko je vreme dovoljno vlažno pege se brzo šire i zahvataju veću površinu lista. Na naličju lista javlja se beličasta navlaka na ivici pege. Pri optimalnim uslovima za razvoj gljivice, bolest se vrlo brzo širi i zahvata celu biljku. Bolesne biljke postaju nekrotične, trule, karakterističnog su mirisa i imaju izgled kao da ih je neko prelio vrelom vodom.
Krtole krompira, takođe, mogu biti zaražene. Plamenjača se sa lista prenosi na krtole, ali i obrnuto. Infekcija krtola se ostvaruje pod uticajem kiše ili prilikom vađenja krtola. Na površini krtola uočavaju se tamne pege koje su malo udubljene na površini. Zaražene krtole, u skladištu trule, a ukoliko prežive postaju izvor zaraze za narednu godinu.
Kod paradajza simptomi se javljaju na listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima. Simptomi se ispoljavaju isto kao i na krompiru. Ukoliko je zaražena stabljika, biljni delovi iznad nje se suše. Na plodovima se pojavljuju tamnije pege koje se postepeno povećavaju dok ne zahvate čitav plod. Na njima se, u optimalnim uslovima, može javiti micelijumska bela navlaka.
Gljivica prezimljava u formi micelijuma na zaraženim krtolama u skladištima, kao i na krtolama zaostalim u polju.
Da bi se simptomi plamenjače pojavili treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:
Da bismo zaštitili useve od plamenjače, potrebno je da učinimo sledeće:
Prvo se 1 litar mleka razredi sa 10 litara vode. Ovako pripremljen preparat se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se koristi pasterizovano mleko količina vode može se smanjiti do najmanje 5 litara. Umesto mleka mogu se koristiti jogurt ili kefir. 1 litar jogurta se razredi sa 10 litara vode. Može se koristiti i surutka.
U 2 litra vode treba dodati 2 kašike sode bikarbone, nekoliko kapi biljnog ulja i nekoliko kapi tečnog deterdženta.
500 g lukovine potopiti u 10 litara vode i sve to treba ostaviti oko 10 dana da fermentiše. Dužina fermentacije zavisi od temperature. Nakon što nestane pena, rastvor treba procediti i razrediti vodom, u odnosu 1:10. Mogu se pripremati i razni drugi preparati kao npr. cimet rastvoren u vodi. Jedna od mera zaštite je i sadnja biljaka koje su dobri susedi paradajzu i krompiru, odnosno onih biljnih vrsta koje ih štite od bolesti kao što su: bosiljak, ren i kadifica.
Foto: Jovana Vuković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka