Osim paradajza, moljac napada papriku, pasulj, krompir, duvan i druge useve. Štetočina razvija i do 12 generacija godišnje, što znači da je u plastenicima i na otvorenom prisutan tokom cele proizvodne sezone.
Povrtarska sezona na otvorenom bliži se kraju, ali će se do prvih jačih mrazeva, odvijati proizvodnja u plastenicima. Sve štetočine preseliće se u zaštićene prostore i mogu se očekivati još jači napadi, ne samo sovica i raznih stenica, već i moljca paradajza, (lat.Tuta absoluta) koji, poslednih godina, predstavlja sve veći problem povrtarima u Bosni i Hercegovini, ali i Srbiji.
Osim paradajza, moljac napada papriku, pasulj, krompir, duvan i druge useve. Štetočina razvija i do 12 generacija godišnje, što znači da je u plastenicima i na otvorenom prisutan tokom cele proizvodne sezone. Ženka polaže oko 300 jaja, a razvija se na temperaturama oko 10°C pa naviše. Kada je toplije, razvoj ide brže dok na nižim temperaturama treba nešto više od 20 dana.
Jaja su žućkaste boje, larve su takođe žute kada se tek izlegu, a kasnije su žuto zelene i na kraju ružičaste boje. Odrasle jedinke veličine su oko jednog centimetra, sivkaste boje, s tim što su mužjaci tamniji od ženki. Štetu pričinjava larva koja buši hodnike na lišću i u plodovima. Ako vidite rupu na plodu, unutar nje nalazi se larva.
Čim se u feromonskim klopkama uhvate dve do tri jedinke, mora se planirati tretman biljaka u roku od sedam dana, najbolje insekticidima koji deluju i na jaja i na larve. Trebalo bi obratiti pažnju da se, pre prodaje na tržištu, koriste preparati sa kraćom karencom i da se vodi računa o dozama koje se primenjuju.
Što se tiče insekticida za suzbijanje ove štetočine, koja može da uništi cele zasade, najviše su u upotrebi oni na bazi hlorantraniliprola, indoksakarba, abamektina, emamektin benzoata, lufenurona.
Ako želite da se borite prirodnim sredstvima protiv ove štetočine najbolje je da stvorite okruženje koje će nepovoljno da utiče na razvoj insekta. Jedna od mera kojoj se sve više pridaje pažnje jeste postavljanje mreža oko plastenika, naročito na ulazu u objekat i to dva do tri zida od mreža na ulaznim vratima. Ova mera predstavlja nezamenjivu aktivnost u najrazvijenijim povrtarskim zemljama.
Materijal od kog je napravljena mora da bude što gušći kako odrasli insekt ne bi mogao da prođe kroz otvore. Osim njih mogu da se koriste bakterije Trichogramma i Bacillus thuringiensis za larve i parazitske gljivice Metarhizium anisopliae i Beauveria bassiana, za kontrolu brojnosti jaja, larvi i imaga. Ovi preparati nisu dostupni velikoj većini naših proizvođača jer su jednostavno previše skupi.
Postoje još neke metode; domaće, nekuvano, mleko u dozi od jednog litra na 10 litara vode, uz dodatak malo ulja, može prilično dobro da kontroliše broj larvi jer je mleko previše teško za digestivni trakt gusenice. Sirće sa devet ili 11 odsto alkohola, takođe uz dodatak malo jestivog ulja, "spržiće" jaja i larve štetočine. Fermentisani ekstrakti belog i crvenog luka, uz dodatak ljute mlevene paprike, čili papričica, mlevenog bibera i cimeta, takođe će učiniti čudo u plasteniku. Doza je po pola kilograma belog i crvenog luka i po 50 do 100 grama ostalih namirnica u 100 litara vode.
Bilo bi dobro da je voda toplija kako bi se brže oslobodile supstance koje deluju na štetne insekte, a najbolje je primeniti je u stadijumu jajeta kada je štetočina najmanje otporna. Pomaže i pelin, 300 grama osušenog lista na 10 litara vode, na početku piljenja gusenica, koji je dokazani saveznik u borbi protiv štetočina. I u jednom i drugom slučaju najvažnije je pogoditi sa momentom prskanja. Na taj način šteta će da bude vrlo mala i neće biti potrebe za upotrebom insekticida.
Tagovi
Autor
