Mora imati dobru drenažu, nužna je dobra oceditost jer ova biljka ne podnosi ustajalu vlagu. Ali to nije sve.
Kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva, na otvorenom se prostoru zelena špargla može sejati ili pak saditi iz rasada.
Treba napomenuti da je zelena špargla prvobitan i prirodni oblik uzgoja ovog povrća. Aromatičnija je od one izbledele, ima više C vitamina i mikroelemenata. Takođe, jednostavnije je uzgojiti.
Odgovaraju joj ravne gredice, a nakon rasta izadanaka, nije potrebno zagrtati ih. Gredice tokom jeseni treba obogatiti kompostom ili još bolje, zrelim stajnjakom i slojem malča.
Ovo povrće voli sunčano mesto, rastresito i plodno tlo. U slučaju da je kiselo, treba povećati udeo kalcijuma, odnosno dodati kreča.
Mora imati dobru drenažu, nužna je dobra oceditost jer ova biljka ne podnosi ustajalu vlagu.
Površinu dobro očistite od korova, posebno ako ćete sejati seme jer je biljka u početku vrlo sitna, tankih, končastih listića. Seje se na dubinu od 2,5 cm, a kasnije proredite.
Presadnice posadite na dubinu kao što je bila u posudi, na razmak od 20-ak cm. U slučaju da zemlja prethodno nije obogaćena nekim od organskih đubriva, u sadnu rupu dodajte šaku komposta, glistenjaka i slično.
U slučaju dužeg sušnog razdoblja, navodnjavajte ih.
Rizomi se sade ranije, u martu i aprilu. Tada iskopajte jarak širine 40 cm i dubine 25 cm. U sredinu stavite malo komposta i na to svakih 40 cm rizom špargle koji ima oblik morske zvezde. Iskopana zemlja se pomeša sa kompostom, a kod teškog zemljišta doda i pesak te se sve vrati u jarak. Vrhovi korenja moraju biti oko 15 cm ispod površine zemlje. Ako je više redova, neka između njih bude metar razmaka.
Dobro zalijte, a krajem juna sve dobro pođubrite tekućim đubrivom.
U prve dve godine uzgoja, špargla se mora redovno đubriti i zalivati, a zemlja aerisati, najbolje malčiranjem. Stabljika, tzv. cima koja može narasti do dva metra reže se u novembru.
Plodovi se beru tek nakon treće godine, bilo da je reč o setvi semena, sadnji rasada ili rizoma.
Na istom mestu može rasti oko 15 godina.
Tagovi
Autorka
U toku intenzivna berba paprika: Svaki dan kašnjenja smanjuje zaradu
Beduin najtraženija sorta lubenice u bostanu Verice Tasić
Saša Tomić uz minimalna ulaganja postiže maksimalne prinose u proizvodnji plavog patlidžana
Postoji li TomTato - biljka na kojoj istovremeno rodi krompir i paradajz?
Djordje Ostojic
pre 3 dana
Pistovani poljoprivrednici, Cinjenica je da vec nekoliko godina zaredom, imamo extremnu susu, malo padavina. Ali, razumem i pojedince koji daju Više [+]
Dinka Bogunović
pre 5 dana
Više čitajte ovde: https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/pocela-berba-ranih-sorti-grozda-proverili-smo-kakve-su-cene/106700/
