Rasad naročito brzo raste poslednjih 10 do 15 dana pre rasađivanja i često se preterano izduži. Porast se može usporiti tako što se ograniči zalivanje. Mnogo je bolje kombinacijom jačeg provetravanja i umerenim zalivanjem, kaže Snježana Vujinović iz PSSS Kruševac.
Kada se rasad dovoljno razvije, a vremenske prilike su povoljne, rasad se rasađuje na stalno mesto na otvorenom ili u zaštićenom prostoru. Pre planirane sadnje rasada na otvorenom prostoru, potrebno je da se rasad kali, prvo postepenim pa sve intenzivnijim provetravanjem, navodi diplomirani inženjer Snježana Vujinović iz Poljoprivredno stručne službe Kruševac.
Dobro okaljen i odnegovan rasad lakše će se prilagoditi, novim uslovima na stalnom mestu. Rasad naročito brzo raste poslednjih 10 do 15 dana pre rasađivanja i često se preterano izduži. Porast se može usporiti tako što se ograniči zalivanje. Mnogo je bolje kombinacijom jačeg provetravanja i umerenim zalivanjem, obezbediti umeren porast za vreme dok je rasad u leji, nego dopustiti da brzo izraste, a zatim ga naglo zaustavljati.
Kaljenje ne obavljati kada je suviše hladno vreme. Minimalna dnevna temperatura pri kaljenju rasada je 12°C, a noćna ne treba da pada ispod 5°C.
Ne treba ni preterivati sa kaljenjem, naglašava Vujinovićeva, jer ono može da uspori primanje biljaka posle rasađivanja i dovede do kasnijeg plodonošenja, a ponekad i smanjenog prinosa.
Korenov sistem dobro okaljenih biljaka posle rasađivanja lakše se obnavlja i brže razvija, zahvaljujući intenzivnijem nagomilavanju materija u njima. Kaljene biljke zadržavaju vodu u ćelijama, uslede čega su otpornije na hladnoću i prekomerno isparavanje vode. Kako bi ih ojačali, možemo u procesu kaljenja rasada primeniti biostimulatore ili đubriva bogata kalijumom.
Nekoliko časova pre vađenja rasada, potrebno je obilno zalivati zemljište u leji, da bi se rasad lakše čupao i da bi se žilice korenovog sistema što manje oštetile. Voditi računa da se ne pretera, jer prevlažen supstrat prilikom sadnje otpada sa korena.
Vađenje rasad treba organizovati tako da se izvadi samo onoliko koliko može da se posadi. Izvađeni rasad treba da se štiti od vetra i sunca pokrivanjem vlažnom krpom, a korenov sistem treba da bude u vodi, naročiti ukoliko rasad duže stoji.
Savetodavac iz PSSS Kruševac ističe da pre samog rasađivanja biljaka na stalno mesto, zemljište treba dobro pripremiti. Najbolje je da se rasađuje po oblačnom vremenu ili u popodnevnim časovima.
Izvori
Tagovi
Autorka
