Je li bolje zalivati ujutro ili uveče, s koliko vode, koje temperature - faktori su koji utiču na zdravlje i plodonošenje biljke.
Izostanak padavina, suša i nedostatak vlage u zemljištu primorali su mnoge da zalivaju svoje biljke.
Tri faktora su bitna: vreme kada se obavlja, zalivna norma (količina) i temperatura vode.
Najbolji termin za obavljanje ovog posla su jutarnji časovi. Tada zemlja nije pregrejana, rashladila se tokom noći. Ni biljke nisu pregrejanje, što smanjuje vodni stres.
U ovom delu dana tečnosti u biljnom tkivu krenu na više, veća je usisna moć i veća iskorišćenost vode koju dodajemo.
Drugi termin za zalivanje je rano veče. Glavno je da se izbegne zalivanje u najtoplijem delu dana. Tokom večeri površina zemlje i biljke se hlade. Manji je vodeni stres. Međutim u ovom periodu mala je usisna moć biljaka, jer se biljne tečnosti kreću prema korenu.
Prilikom zalivanja obratite pažnju kako zalivate određene vrste. Paradajz ne podnosi da mu se listovi i stabljike kvase. U tom slučaju se na njemu brzo razvijaju opasna oboljenja koja dovode do propadanja.
Kupusnjače vole da ih kvasite i okupate po listovima, posebno kupus.
Prosečna norma za zalivanje povrtarskih kultura je oko četiri litre na 10 metara kvadratnih. Količina vode koja se dodaje ne treba biti prevelika, jer će se javiti trulež korena i donjeg dela stabla.
Najjednostavnija metoda za određivanja potrebe za vodom je da gurnemo prst u zemlju i ako utvrdimo da je suva na dubini od 2,5 centimetra, pristupimo zalivanju.
Presadnice, iznikle i mlade biljke trebaju više vode, kao i biljke koje imaju slabo razvijen koren poput krastavaca, tikvica.
Temperatura vode treba da je prilagođena. Suviše hladna i vrela (koja stoji na suncu), izazvaće stres kod biljaka što može dovesti do propadanja useva, pojave bolesti, lošijeg kvaliteta i manjeg roda.
Hladna voda usporava rastvaranje hranljivih materija i otežava usvajanje, dok prevruća izaziva ubrzanje hemijskih reakcija u biljnom tkivu, smanjuje koncentraciju kiseonika, smanjuje imunitet, ubrzava pojavu bolesti i privlači pojavu štetočina.
Najpogodnija temperatura se kreće između 20 i 25 stepeni Celzijusa. Omogućava rastvaranje hraniva u zemljištu, dobro usvajanje i zasićenost kiseonikom.
Tagovi
Autorka
Globalno tržište paradajza u padu: Evropa među najvećim gubitnicima
Zelena salata duplo skuplja nego prošle zime. Mijovići već proizveli 7.000 glavica
Kada je karfiol spreman za berbu u zatvorenom i na šta obratiti pažnju?
Toplo proleće ubrzava cvetanje spanaća - evo kako ga usporiti
Goran Stamenković
pre 3 nedelje
Ako nekoga zanima kako izgleda kompletna formulacija sa jasno definisanim količinama i trajanjem biljnog ciklusa, detaljnije sam opisao ovde: Više [+]
