Bundeva najbolje uspeva u ravničarskim krajevima, traži potpunu osvetljenost, ne voli zasenu, bogatu ishranu naročito organskim stajnjakom i dosta vlage. Osetljiva je na mraz. Hranjivost plodova je velika pošto sadrži više šećera, beta karotina i celuloze, navodi stručnjak za povrtarstvo PSSS Mladenovac Miloš Nikoletić.
Bundeva i tikva se kod nas u većini slučajeva poistovećuju. Najčešće se gaji bundeva čija je kora bele boje i narandžastog mesa. Upotrebljava se u zrelom stanju kao pečena, kuvana ili kao fil u pitama i kolačima. Vegetacija kod bundeve traje duže nego kod tikve, zbog čega se najviše i gaji u niziji, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredne stručne službe iz Mladenovca Miloš Nikoletić.
Gajene površine se sa porastom nadmorske visine smanjuju. Na visinama preko 500 m daje samo nedozrele plodove. Inače, bundeva je biljka koja voli toplotu.
Bundeva, dakle, najbolje uspeva u ravničarskim krajevima, traži potpunu osvetljenost, ne voli zasenu, bogatu ishranu naročito organskim stajnjakom i dosta vlage. Osetljiva je na mraz. Hranjivost plodova je velika pošto sadrži više šećera, beta karotina i celuloze.
Varijabilnost u obliku i boji ploda u okviru jedne vrste je velika. Oblik može biti okrugao, spljošten, eliptičan, loptast, da liči na hrastov žir, a boja može biti naranđasta, crvena, crna, mrka, zelena, a najčešće je bela. Površina ploda može biti glatka ili hrapava. Plod po veličini može biti sitniji i krupniji. Sitan plod je hranljiviji i ukusniji. Jedna od najukusnijih bundeva koja je slađa od mnogih kolača je bugarska sorta "raketa", tvrdi Nikoletić.
Zbog svih ovih osobina je treba sejati, negovati i koristiti u ljudskoj ishrani. Pogodna je i za organsku proizvodnju i mnogi je i koriste kao zdravu i bezbedno ispravnu hranu.
Ime koje se u Vojvodini koristi za tikvu je "ludaja" pošto izaziva nervno rastrojstvo, napetost i razdražljivost ljudi i stoke ako se njeno seme koristi u sirovom stanju. Poznata je i manifestacija "Dani ludaje" koja se svake godine na jesen održava u Kikindi.
Bundevino seme se koristi isključivo pečeno i u malim količinama.
Kako se navodi u knjizi "Praktični biljarnik" dr Dušana Vujinovića, od davnina je poznato dejstvo tikvninih semenki na gliste u ljudskom organizmu zbog prisustva aminokiseline kukurbitina - glistinog otrova, koji je za čoveka bezopasan. Takođe, ove semenke povećavaju imunitet organizma prema raznim vrstama prehlada za šta je dovoljno pojesti na prazan stomak najmanje 50 semenki dnevno.
Vreže bundeve porastu duge do sedam ili osam metara, a plodovi kod posebno krupnih sorata mogu dostići težinu do 50 kg. Jedna od mera da bi se dobila tolika bundeva je da se uklanjaju ženski cvetovi sa vreža i da se održava maksimalno povoljna vlažnost zemljišta.
Takođe, neophodno je u osnovnoj obradi zaorati velike količine organskog stajskog đubriva, jednostavno bez ova dva uslova vode i stajnjaka nema velikih bundeva, naglašava mladenovački stručnjak
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autorka
