• Proizvodnja povrća
  • 25.08.2017. 12:15

Kontrolisana plastenička proizvodnja

Kontrolisana proizvodnja kreće pronalaženjem dobre sorte ili hibrida. Upotreba organskog đubriva je od presudne važnosti. Upotreba herbicida je izbačena, a insekticida i fungicida je svedena na minimum, uz strogo vođenje računa o karenci.

Foto: Tatjana Cicka
  • 872
  • 37
  • 0

Nakon završetka gimnazije, Tatjana Cicka je završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu. S obzirom na to da u njenoj opštini Kovačica nije bilo posla u struci, odlučila je da pokrene proizvodnju da bi zaposlila sebe i počela da ostvaruje neke prihode.

Porodični novac investirala je u izgradnju staklenika (200 m2) sa grejanjem za proizvodnju rasada i cveća. Prihode koje su ostvarivali, ulagali su dalje u nabavku plastenika i danas poseduju 2500 m2 zaštićenog prostora.

Registrovano poljoprivredno gazdinstvo

Kada je kupovala plastenike, nije bilo subvencija države. Cicka kaže da su to bile velike investicije, kada su praktično kompletne zarade ulagali u proširenje proizvodnje:

"Kasnije smo kupovinom tifona za navodnjavanje započeli i proizvodnju na otvorenom polju na površini od dva hektara, Registrovana sam kao poljoprivredno gazdinstvo i u okvira gazdinstva proizvodim balkonsko cveće, povrće u plastenicima (salata, rotkvica, mladi luk, paprika, paradajz, krastavac), povrće na otvorenom polju (paradajz, paprika, kupus, karfiol, patlidžan) i sav višak proizvoda prerađujem".

Integrisana zaštita povrća

Cicka se odlučila da tradicionalno najtraženiji proizvodi u Srbiji, paradajz, krastavac i paprika, količinski preovladavaju u njenoj proizvodnji, između ostalog i zbog cene. Kako bi se ovakav plod postigao, potrebna je puna agrotehnika, a Tatjana ovde primenjuje stajnjak, NPH đburiva ali i prihranu u vidu vodotopivih đubriva kroz sistem kap po kap.

"Klima se radikalno menja, a sa njom i proizvodnja, a takođe je i globalizacija uzela maha. Tako se na primer javljaju insekti koji su ranije mogli preživeti samo u toplim lejama i staklenicima, a sada su se prilagodili sredini i ima ih svugde. Takođe, zbog menjanja klime, javlja se veći broj generacija insekata. Prošle godine bilo je čak 13 generacija kupusnog moljca. Pojava stenica takođe pravi velike probleme i Tuta Apsoluta se sve više širi. Od ranog proleća mora se voditi računa o integrisanoj zaštiti povrća od bolesti i štetočina", navodi Cicka.

Salata proizvedena u plasteniku

Kontrolisana proizvodnja povrća

Prema njenim rečima, o organskoj proizvodnji stalno razmišlja, jer se i sada na gazdinstvu proizvodi povrće po sistemu kontrolisane proizvodnje, koji je pre par godina uspostavljen u saradnji sa Institutom Tamiš iz Pančeva.

"S obzirom na to da svoje proizvode plasiram isključivo sa gazdinstva i na dve lokalne pijace, za proizvode iz organske proizvodnje nemam tržište i kod nas takve proizvode mogu prodavati samo po cenama iz konvencionalne proizvodnje", sa dozom trezvenošću i racionalizacije govori ona.

Plastenička proizvodnja ima prednosti i mane

Suša je ove godine seljacima dosta uništila letinu i rod. Upitali smo je da li je plastenička prizvodnja, možda pravo rešenje i odgovor na sve učestalije klimatske promene.

"Jedino rešenje je proizvodnja u zaštićenom prostoru, ali takva proizvodnja je dosta skuplja od proizvodnje na otvorenom polju. Međutim, kada je godina normalna, dovodi se u pitanje isplativosti gajenja povrća u zaštićenom prostoru. Moji plastenici su dužine 40 m, širine 8 metara a visine 3.2 metra, sa duplom folijom. U njima mogu rasaditi po osam redova paradajza i krastavca ili 10 redova paprike. U zimskoj proizvodnji u njima gajim salatu, rotkvicu, luk i spanać, u prolećnoj paradajz, krastavac i papriku a u jesenjoj kornišone i salatu", odgovorila je Cicka.

Kornišoni

Njen krastavac i paradajz su izuzetnog kvaliteta, a to mogu da potvrde i mnogobrojni kupci, koji kupuju od nje na lokalnoj pijaci u Kovačici.

"Proizvodnja kreće pronalaženjem dobre sorte ili hibrida. Ovde treba voditi računa prvobitno o ukusu, da zadovoljava tržište, a zatim i o prinosu. Površine na kojima gajim povrće su ograničene i zbog toga moram da čuvam zemljište, da ga ne bi zaslanila. Upotreba organskog đubriva je od presudne važnosti, jer ono poboljšava vodni i vazdušni režim samog zemljišta, što pruža biljci bolje uslove za razvoj korena. Ako imamo zdrave biljke - imaćemo i dobar prinos. Upotreba herbicida je izbačena, a insekticida i fungicida je svedena na minimum, uz strogo vođenje računa o karenci. Kada se pridržavam ovih pravila, rezultat je neizbežan", ističe Cicka.

Prerada povrća, bez rinfuza

Kod Tatjane jedna od najosnovnijih mera za sprečavanje bolesti je poštovanje plodoreda. Ima tri glavne kulture - papriku, paradajz i krastavac, kao i dve sporedne - salatu i rotkvicu. Vodi računa da ne dođe "sve isto u isti plastenik". Specifičnost Cickine proizvodnje je što ništa ne baca. Krastavac bere dok ima cenu, a kad padne cena bere kornišone. Od paprika, paradajza i krastavca koje ne proda, pravi turšiju. Njen plan je i da pravi ajvar i pindžur od paprika i prodaje gotov proizvod.

Cela proizvodnja, a na kraju i prerada, odvijaju se pod njenom kontrolom, a po principima kontrolisane proizvodnje. Praktično, to je jedan zaokružen ciklus, od semena do ploda za prodaju ili upakovane tegle, ako je proizvod prerađen.

Mesto gde se priprema zimnica

Ona u okviru gazdinstva pojedine proizvode i prerađuje isključivo pasterizacijom (bez upotrebe hemije), te proizvodi pasterizovane kornišone, papriku, cveklu, mešane salate, ajvar. Cedi sok paradajza i kuva paradajz.

"Imam zimsku proizvodnju - salate i rotkvice, dok leti i na proleće sadim papriku, krastavac i paradajz . S jeseni sadim salatu, rotkvice i krastavac za kornišon, za turšiju", navodi Tatjana Cicka i dodaje da rinfuznu robu malo prodaje, jer joj se ne isplati.

Paprika u plasteniku ima veći prinos

Kada je reč o paprici, Cicka na otvorenom gaji baburu i crvenu ajvarušu, dok u plasteniku gaji brestovčanku.

"Kada se uporedi paprika u plasteniku sa onom na otvorenom, postoji razlika. U plasteniku paprika ima veći prinos, stiže ranije. Može da se bere i kad je napolje minus šest, dok se paprika, koja je napolju, bere do prvih mrazeva", kaže ova povrtarka.

Cicka je svojevremeno prodavala u Beogradu, ali je velika konkukrencija naterala da razmisli o strategiji prodaje. Uvozna roba često dampinguje cene naših proizvođača prilikom prodaje, a sve češće ta roba stiže i do manjih mesta. Želja joj je, inače, da u nekoj budućnosti brendira svoj proizvod i da on ima svoju brendiranu etiketu.

Foto: Tatjana Cicka


Povezana biljna vrsta

Krastavac

Krastavac

Engleski naziv: Cucumber | Latinski naziv: Cucumis sativus L.

Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka i pripada porodici Cucurbitaceae. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju i u staklenicima i plastenicima, i kao industrijski... Pročitaj više »

Tagovi

Tatjana Cicka Poljoprivredni fakultet u Zemunu Opstina Kovacica Staklenik Plastenik Paprika Paradajz Krastavac Stajnjak NPH djubriva Prihrana Povrce Zastita Kupusni moljac Tuta Apsoluta Institut Tamis Pancevo Organska proizvodnja Zasticen


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.