Krompir po 9 evrocenti ruši matematiku

"Stiže nam krompir iz Francuske po devet centi. Mi jednostavno ne možemo tako jeftino proizvesti. Oni mogu, pošto imaju od 500 do 1.000 evra subvencija po hektaru", jadao nam se nedavno čuveni povrtar u Gospođincima, Lazar Đukić u članku koji smo nedavno objavili.

Ako Đukić, koji ima 300 hektara pod povrćem, ne može da bude profitabilan, šta tek da rade oni manji povrtari?

Ilin: Visoke subvencije u EU dampiguju cenu povrća

Gorepomenuto pitanje postavili smo profesoru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsedniku Vojvođanskog društva povrtara Žarku Ilinu. Inače, zbog višedecenijske predanosti poslu, on Đukića od milošte zove car Laza.

"U pravu je car Laza. Ali moram da dodam da je taj krompir iz Francuske u septembru bio četiri evrocenta, što je šest dinara. Zatim je u decembru bio sedam evrocenti, što je 8,40 dinara. Sada je devet evrocenti, što je 11 dinara. Mora se znati da su subvencije u EU od minimum 270, češće 300 i 380, a imate država i sa 900 evra po hektaru. Taj proizvođač je zaštićen na nivou EU, pa države, pa regiona, pa opštine. Tom proizvođaču je zarada ostatak od subvencije", otkriva Ilin.

Konstatuje da je naš povrtar u izuzetno teškoj situaciji, jer ne može da bude konkurentan sa 4.000 dinara subvencija, što je 34 evra, a cena evrodizela je 159 dinara.

"Kako gazdovati i biti konkurent povrtarima u Evropskoj uniji? Đubrivo košta od 400 do 500 evra, a u povrtarskoj proizvodnji po hektaru ga treba od 1.500 do 2.000 kg. Kako poslovati kada milimetar vode za navodnjavanje košta minimum 1,5-2 evra u sistemima koji su novi, gde je potrošnja goriva ne veća od šest litara na sat, a u starim, zastarelim, sistemima je potrošnja do 11 litara na sat, cena milimetra dodate voda košta čak do četiri evra. Prošle, ekstremno sušne godine, trebalo je dodati gotovo 1.000 milimetara vodenog taloga, što čini polovinu prinosa. Kako je u takvim uslovima moguće biti konkurentan?", pita se Ilin.

Ako to sve znamo, pitamo jednog od najboljih poznavalaca povrtarstva kod nas - šta činiti?

Kontrola troškova proizvodnje

Profesor Ilin kaže da su manevarske mogućnosti naših povrtara, zbog liberalizovanog tržišta, svedene na minimum. Jedino što mogu da urade je da - smanje troškove proizvodnje. Ilin preporučuje i kako:

"Proizvodnja mora biti racionalna. Nije isto uraditi jesenju obradu na 20 cm - 25 cm (potrošnja goriva je 15-16 l dizela) ili 40-45 cm (potrošnja dizela 20-22 l). Potrebno je sniziti troškove đubrenja i dodati samo potrebne količine. To je moguće analizom zemljišta i procenom mineralizujuće sposobnosti zemljišta u toku vegetacije. Zatim potrebno je racionalno navodnjavati. Šta to znači? Održavati optimalnu vlažnost zemljišta i tehnički minimum od 70 % od poljskog vodnog kapaciteta. Šta je sledeće? Smanjiti broj radnika po jedinici površine. Sa najmanje četiri radnika po hektaru. Na 100 hektara to je 400 radnika. Potrebno je staviti tu radnu snagu na pokretnu platformu i na taj način učinak raste od 30% do 80%. To znači da udeo radne snage u ceni koštanja svedemo na manje od 10% vrednosti proizvoda. Ne smemo zaboraviti ni čuvanje u adekvatnim skladištima i tako gubitke od 30%-50% u periodu do devet meseci sveli bi na razumnih 7%-12%. Dobit porodičnog gazdinstva je u kontroli troškova proizvodnje".

Ilin objašnjava i kolika je mineralizujuća sposobnost zemljišta:

"To može biti od 0,5 kg do 1 kg dnevno azota po hektaru. Ako je 0,5 kg dnevno, pa puta dužina vegetacije od 150 dana, to je nekih 75 kg mineralnog azota po hektaru. Na to treba dodati onoliko koliko je utvrđeno Nmin metodom, a to može biti od 30 kg do 130 kg. Tako možemo da uštedimo minimum 30 kg do 400 kg azota po nekoj ceni od 300 evra po toni. Sve to bi trebalo pomnožiti sa brojem hektara".

Povrće nije skupo

Profesor Ilin kaže da povrće nije skupo, već je platežna moć naših građana izuzetno niska, pa na pijacama kupuju povrće za dan ili dva:

"Jedna četvoročlana porodica koristi dnevno oko dva kilograma povrća. Cena luka je 15-20 dinara. Krompira 25-30 dinara. Ostalog povrća ne više od 50 dinara. Ta količina povrća čini čak 80% obroka. Količinski, ne energetski".

Prema podacima profesora Žarka Ilina, povrća proizvodimo duplo više nego što su naše potrebe. Trošimo u proseku kao i građani EU sa 125 kg godišnje/stanovniku. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije to bi trebalo da bude 150 kg. O ovim i drugim temama moći ćete da porazgovarate sa profesorom Ilininom i našim drugim stručnjacima na 19. Savetovanju povrtara, koje se održava u subotu 10. februara u Master centru Novosadskog sajma.

Foto: Đođe Simović