Krompirova zlatica brzo razvija otpornost na insekticide - koje mere koristiti?

Jedan od najčešćih i najpoznatijih štetočina povrća, pogotovo kada je u pitanju krompir je krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata). Ona osim njega može napasti i druge biljke koje pripadaju porodici pomoćnica (Solanacea) poput paradajza i patlidžana.

Ovaj svima dobro poznat insekt žute boje sa crnim uzdužnim prugama na krompiru može naneti značajne štete. Njegove narandžaste larve sa crnom glavom i odrasli oblici grickaju listove ove biljke, a njihov napad može uzrokovati defolijaciju. To na kraju rezultira gubitkom prinosa.

"Počinje izlaziti kada temperature dosegnu oko 15°C na dubini zemljišta od 10 cm", kaže nam docent doktor nauka Ankica Sarajlić dodavši da one imaju značajnu ulogu u njihovu razvoju. Što su više, zlatici je bolje, stoga se tokom vrućina intenzivnije hrane.

Od temperature zavisi njihova brojnost

I odlaganje jaja je vezano uz temperaturu pa ih tako u hladnijim godinama odlože manje.

"Zbog niskih temperatura se prezimeli insekti javljaju kasnije i njihov izlazak iz zemljišta je prolongiran", pojašnjava naša sagovornica napomenuvši da takvi uslovi mogu da utiču i na povećanu smrtnost štetočina.

Međutim, upozorava da dobro podnosi manja temperaturna odstupanja tako da ona iz aprila nema presudan uticaj za opstanak prezimelih jedinki.

"Osim toga, važnu ulogu imaju i vrsta zemlje, vlažnost kao i pojava drugih patogena", tvrdi Sarajlićeva.

Dodaje da će se one nesmetano razvijati kada se stvore optimalni uslovi.

"Međutim, ako se nastavi period niskih temperatura, njen razvoj i izlazak biće otežan što će se na kraju odraziti i na veličinu populacije ove štetočine", pojašnjava.

Inače, krompirova zlatica se lako prilagođava različitim uslovima sredine i klimatskim promenama, a to dokazuju i podaci o njenoj rasprostranjenosti i veličini populacije. 

Napad se može ublažiti rokovima setve

Sarajlić upozorava da zlatice koje se hrane na mlađim biljkama mogu da imaju veću plodnost za 15 odsto u odnosu na ishranu na starijim pa se donekle napad ove štetočine može ublažiti i manipulisanjem rokova setve.

"Biljke su jako osetljive na napad larvi pre cvetanja jer dolazi do znatnog smanjenja prinosa u odnosu na kasniji", ističe.

Za donošenje odluka u zaštiti važno je redovno praćenje štetočina pregledom više biljaka na više mesta u polju kako bi se utvrdila prisutnost i broj svih razvojnih stadija. Manjim se proizvođačima preporučuje mehaničko skupljanje i uništavanje dok je za veće bolja kombinacija bioloških i hemijskih mera zaštite.

Što se tiče hemijske, Sarajlić savetuje prvenstveno tretiranje larvi i to kod prezimele generacije kada je utvrđeno dve do 2,5 larve po busenu pre cvetanja ili 20 do 30 larvi po busenu ako se radi o letnjoj generaciji.

Ključnu ulogu ima integrisana zaštita bilja

Međutim, napominje da ako je tretman usmeren na odrasle, tada se pragom odluke smatra pet zlatica po busenu prve generacije.

"Za prezimele jedinke se preporučuje suzbijanje samo ako je po busenu utvrđeno više od dve i ako biljke zaostaju u razvoju", kaže.

Budući da krompirova zlatica jako brzo razvija otpornost na insekticide, ključnu ulogu u proizvodnji krompira ima integrisana zaštita bilja.

"To znači da je nužno sprovođenje preventivnih mera zaštite, prognoza pojave radi određivanja praga odluke, primena mehaničkih i bioloških te na kraju hemijskih", otkriva nam.

Krompirova zlatica otporna na pesticide - menja DNK po potrebi?

"Kod primene hemijskih sredstava za zaštitu bilja uvek treba odabrati ona koja su manje opasna za korisne organizme", upozorava Sarajlićeva rekavši da treba voditi računa o izboru preparata sa različitim mehanizmom delovanja kako bi izbegli stvaranje otpornosti kod insekata.

Od preventivnih mera u prvom redu treba se držati plodoreda jer zlatice prezimljavaju na starim krompirištima.

"Svakako je potrebno, ako je moguće, izbeći setvu krompira u blizini ostalih biljaka domaćina kao što su patlidžan i paradajz", zaključuje.