Male tajne u proizvodnji krastavca, paradajza i zelene salate povrtara iz Štrpca

Na oko 11 kilometara od Knjaževca, na putu ka Staroj planini, u selu Štrbac, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo Dinić. Već više od 30 godina na ovom imanju se gaje različite povrtarske kulture, pretežno u zaštićenom prostoru. Naš domaćin i proizvođač Senko Dinić iz pomenutog sela trenutno u plasteniku rasađuje paradajz, dok ostali članovi porodice beru zelenu salatu.

"Kada sam 1990. godine ostao bez posla, odlučio sam da podignem plastenike i bavim se povrtarskom proizvodnjom. Danas, na površini od desetak ari imamo šest plastenika u kojima gajimo crni i beli luk, zelenu salatu, spanać, paradajz, papriku i rani kupus", kaže Dinić.

Nije svaki krastavac (isto) gorak?

S obzirom na to da se radi o različitim povrtarskim vrstama koje se gaje u kontrolisanim uslovima, svaka od njih ima drugačije zahteve, pre svega, za temperaturom, ishranom i navodnjavanjem. Međutim, ključnu ulogu ima i izbor sorti i hibrida od kojih zavisi čitav tok proizvodnje. Iskustvo ovog povrtara govori da bez obzira na to što krastavac prihranjuje i navodnjava isto, uočavaju se razlike u hibridima po pitanju gorčine plodova. To, kaže Dinić, ni stručnjaci ne mogu da pojasne, a on nam prenosi svoje iskustvo.

Proizvodnja krastavaca u 7 koraka: Otporna biljka bez gorkih plodova

"Plodovi hibrida kongo u početku nisu imali gorčinu, međutim, kasnije je gotovo svaki plod bio gorak. I drugi proizvođači su imali isti problem. Niko ne zna tačno da mi objasni iz kog razloga se to dešava, da li zbog vode, hraniva ili stresa. Situacija sa ostalim hibridima je bila manje-više dobra."

Paradajz se rasađuje, salata prodaje

Prema rečima ovog povrtara, prilikom proizvodnje paradajza, neophodno je voditi računa o bolestima i štetočinama, a naročito o brojnosti paradajzovog moljca (Tuta absoluta). U početku se, kaže ovaj povrtar, mogu koristiti insekticidi koji imaju dužu karencu, međutim u kasnijim fazama razvoja mora se voditi računa o izboru hemijskog sredstva.

"Prisustvo bolesti i štetočina dosta utiče na rod. Prosečan prinos paradajza je uglavnom 10 do 12 kilograma po biljci, a cena po kilogramu je prošle godine bila između 120 i 180 dinara", navodi naš sagovornik.

Paradajz je trenutno u fazi rasađivanja, dok je zelena salata gotovo spremna za prodaju. Dinić nam, međutim pojašnjava kako izgleda proces proizvodnje ovog povrća.

"Zelena salata je posejana početkom novembra u kontejnerima koji su pre toga ispunjeni mešavinom supstrata i đubriva uz dodatak perlita radi zadržavanja vode. Kada dostigne određenu veličinu rasađuje se na stalno mesto. Berba zavisi od toga da li je zima bila blaga ili jaka. Ukoliko je zima toplija, skraćuje se vegetacioni period i obrnuto."

Kada je reč o izazovima u proizvodnji zelene salate, naš sagovornik ističe da do sada nije imao problema sa ovom povrtarskom vrstom. To znači da je ne tretira hemijskim sredstvima protiv bolesti i štetočina, a od đubriva primenjuje isključivo stajnjak i neorgansko đubrivo na bazi krečnjaka koje popravlja strukturu zemljišta i razgrađuje biljne ostatke.

Međutim, jedna od ključnih mera u proizvodnji salate je blagovremeno navodnjavanje.

Navodnjavati ujutru i ne po listovima

Prema rečima savetodavaca za melioracije zemljišta i vode, Valentine Aleksić iz PSSS Knjaževac, zalivanje zelene salate u plastenicima tokom zimskih meseci zahteva umerenost, navodnjavanje u jutarnjim časovima, ali i izbegavanje kvašenja listova kako ne bi došlo do pojave truleži.

"Najbolje je koristiti sistem kap po kap sa normom navodnjavanja 15 do 20 milimetara (15 do 20 litara po metru kvadratnom) svakih sedam do 10 dana, u zavisnosti od stanja vlage u zemljištu. Intenzitet zalivanja treba prilagoditi oblačnim danima", napominje Aleksićeva.

Kako dalje ističe, zemljište treba održavati umereno vlažnim, posebno do početka glavičenja. Preporučuje se korišćenje mlake vode čija je temperatura oko 25 stepeni kako bi se izbegao temperaturni šok.

"Kroz sistem kap po kap obavlja se i prihranjivanje i to nakon rasađivanja đubrivom koje je bogato fosforom, a u fazi šest do osam listova važno je primeniti kalijum-amonijum nitrat ili amonijum nitrat u količini dva do dva i po grama po biljci", zaključuje savetodavac.