Za uspešnu proizvodnju krastavca u plasteniku, važno je zadovoljiti nekoliko uslova; temperature, svetlosti, zemljišta, navodnjavanja i još ponešto.
Pored paradajza i paprike, krastavac je povrtarska kultura koja se najviše gaji kod nas, kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju.
Jednogodišnja biljna vrsta, karakteristična po dugoj vegetaciji, odlikuje se određenim zahtevima za temperaturom, svetlošću, vodom i kvalitetnim zemljištem. Poreklom je iz Indije, što znači da je toploljubiva biljka koja za rast i razvoj zahteva više temperature. To znači da se proces rasta zaustavlja na temperaturi ispod 15 stepeni, a potpuno prekida na devet stepeni. Međutim, i ekstremno visoke temperature, preko 40 stepeni, mogu u potpunosti prekinuti razvoj.
Predstavljamo vam nekoliko koraka za uspešan uzgoj ovog porvrća.
Krastavac najbolje uspeva na optimalnoj temperaturi od 18 do 26 stepeni. Prilikom nicanja neophodno je da biljke budu izložene temperaturi između 24 i 26 stepeni, koja se nakon toga postepeno treba smanjivati. U fazi pojave prvih pravih listova poželjno je da temperatura bude oko 20 stepeni.
Ova povrtarska kultura zahteva dosta svetlosti, ali sve do početka formiranja plodova. Tada bi trebalo na plastenicima postaviti mreže za zasenu, jer jak intenzitet sunčevih zraka može negativno uticati na biljke i naneti im mehanička oštećenja. Takođe, veoma je važno da se krastavac ne sadi pregusto, jer će u suprotnom robusne biljke zaseniti jedna drugu, što može dovesti do njihovog propadanja.
S obzirom na to da plod sadrži više od 95% vode, zahtevi za vodom su karakteristični ne samo po količini, već i po kontinuitetu. Kod nas se najčešće koristi sistem za navodnjavanje kap po kap koji dovodi vodu i hranljive materije direktno do korenovog sistema. Treba voditi računa da voda koja se koristi za navodnjavanje ne bude hladna, jer će u tom slučaju plodovi biti gorki.
Krastavac se umereno navodnjava sve do početka formiranja plodova, a nakon toga se pojačava. Nedostatak vode može izazvati zaostajanje u porastu, opadanje cvetova ili čak deformitet i gorčinu formiranih plodova.
Kada je reč o relativnoj vlažnosti vazduha, neophodno je da se ona kreće u rasponu od 60 do 80% kako bi se nesmetano odvijao proces oplodnje.
Između ostalog, zahteva kvalitetno i plodno zemljište neutralne reakcije. Zemljište treba biti adekvatno pripremljeno, a to znači da je osnovna obrada od velikog značaja za buduću proizvodnju
To je povrtarska kultura koja ne podnosi sabijeno zemljište.
S obzirom na to da plod sadrži veliki procenat vode, ova biljna vrsta zahteva dosta hraniva.
Na samom početku vegetacije, nakon rasađivanja neophodno je primeniti mineralno NPK đubrivo sa većim sadržajem fosfora kako bi se korenov sistem dovoljno dobro razvio. U fazi intenzivnog porasta, cvetanja i pojave prvih plodova treba primeniti NPK đubrivo formulacije 14:11:25. Ne treba izostaviti primenu kalcijum nitrata i to od faze intenzivnog porasta, pa čak i kasnije tokom vegetacije, kako bi plodovi bili čvrsti i kompaktni.
Jedan od najvažnijih hranljivih elemenata u proizvodnji krastavca je i kalijum koji pre svega povećava otpornost biljaka na stresne uslove, utiče na smanjenje broja deformisanih plodova, poboljšava ukus, jer sprečava pojavu gorčine. Nedostatak ovog elementa manifestuje se u vidu hloroze na starijem lišću, dok plodovi postaju nekvalitetni i sitni.
Najbolji način prihrane krastavca je putem sistema kap po kap, dok folijarnu prihranu preko lista treba izbegavati zbog pojave bolesti.
Za uspešnu proizvodnju ove biljne vrste treba obaviti i nekoliko mera nege koje podrazumevaju orezivanje plodova, orezivanje stabla i vezivanje biljaka.
Mera orezivanja plodova ima za cilj stvaranje dobro razvijene biljke koja će dati zdrave plodove. Zato treba ukloniti prvih tri do sedam cvetova, pa tek onda ostaviti prvi plod.
Ukoliko se prevremeno ostave plodovi to će se loše odraziti na biljku, jer nije dovoljno razvijena, a hrana i energija odlaze u plod. U toj situaciji može doći do gubitka i ostalih plodova.
Ova mera podrazumeva uklanjanje bočnih stabala to jest zaperaka kako bi se hrana usmerila na glavne grane i razvoj plodova. U plasteničkoj proizvodnji karakterističan je takozvani "kišobran sistem" gajenja gde se biljka pušta da raste čak do noseće konstrukcije, a onda se glavno stablo prebacuje preko žice i spušta na dole.
I u ovom sistemu postoje određene varijacije, pa neki proizvođači ostavljaju sve bočne grane, a neki uklanjaju sve zaperke.
S obzirom na to da krastavac tokom perioda gajenja zahteva oslonac, u te svrhe se koristi kanap ili specijalne mreže za puzavice koje se postavljaju u redove.
Kada je u pitanju zaštita ove povrtarske kulture, ne treba izostaviti ni redovnu primenu hemijskih sredstava protiv bolesti i štetočina uz prethodnu konsultaciju sa stručnim licem.
Tagovi
Autorka
