Mraz naneo štetu krompiru u plasteniku. Vađenje će kasniti petnaestak dana

Poljoprivredni proizvođač Goran Tasić iz sela Korbevac kod Vranjske banje sve kulture na svom imanju proizvodi sa velikim merakom. Zato su njegove njive lepo urađene tako da mogu da posluže za primer svima onima koji žele da se bave ovim poslom.

Svaku proizvodnu sezonu počinje i sa velikim elanom, a duge zimske dane obično iskoristi za planiranje proizvodnje. Između ostalog, i krompira. Tako je odlučio da se ove godine pod krompirom sorte agria i belarosa nađe više od pola hektara na otvorenom na njegovom imanju, kao i jedan plastenik od 250 kvadrata.

Posejao 1.400 kg semenskog krompira

Setvu u plasteniku obavio je sejalicom 1. marta, a na otvorenom sedam dana kasnije. U ovu setvu potrošio je oko 1.400 kilograma semenskog krompira koji je nabavio po ceni od 105 dinara za kilogram.

Sama setva tekla je gotovo glatko na njivama koje je u jesen izorao traktorom, a pred početak ovog, za njega veoma važnog posla, ih je i isfrezirao.

"Prilikom setve krompira na površini koju sam zasejao stavio sam nešto više od 200 kilograma đubriva 3 x 16. Svoj zasad tretirao sam i protiv korova", kaže ovaj povrtar.

Oštećenja od mraza u plasteniku

Neposredno pred poslednji aprilski mraz njegov krompir je počeo odlično da se razvija u plasteniku. Dok ga je posmatrao kako lepo napreduje brižno je pratio vremensku prognozu strahujući od ove nepogode.

Upravo se to dogodilo jednog hladnog jutra kada je u plasteniku zatekao obarene listove izniklog krompira. Iako ovakve prizore ne voli ni jedan poljoprivredni proizvođač on je sebe utešio saznanjem da će krompir posle mraza sam sebe da regeneriše.

"Zbog ovakvih vremenskih neprilika kasniće i prvi plodovi za prodaju. Umesto 1. za prodaju će stići tek posle 15. maja."

Ovaj iskusni korbevački proizvođač je u to vreme proverio i svoj zasad na otvorenom strepeći da je mraz i tamo naneo štetu. Vratio se srećan kada je video da vremenske neprilike ništa nisu mogle da mu učine jer zasejano seme krompira još nije niklo.

"Sav krompir je klijao u zemlji. Vlage ima dosta i sada mu je potrebno samo da sunce dobro ugreje zemlju pa da nikne", ističe Tasić.

Računa na rod od 10 do 15 tona

Ako tokom proizvodnje sve bude išlo kako treba on će ove godine moći da računa na rod između 10 i 15 tona. Veći deo će i ove sezone plasirati standardnim kupcima koji su se odavno uverili u njegov kvalitet, dok će prestali prodati na lokalnoj pijaci. Ovo i ne treba da čudi s obzirom na to da se odlučio za proizvodnju dve vrste krompira koje su veoma tražene na tamošnjem tržištu.

"Krtole belarose su ovalnog oblika sa svetložutim mesom koje je veoma ukusno za jelo. U berbi daje veoma visoke prinose i ima veliki procenat krupnih krtola", kaže ovaj povrtar i naglašava da se poljoprivrednici veoma često odlučuju za njegovu sadnju između ostalog i zato što je otporan na sušu, virusna oboljenja, ali i na prouzrokovače gljivičnih oboljenja.

Stare i nove sorte krompira - koje prve stižu, a koje su ukusnije?

Naglašava i da je na njegovom imanju odavno već neprikosnovena proizvodnja i kasne sorte krompira agria zato što daje visok prinos, izuzetno je ukusna za jelo i pogodna za preradu. Nije mnogo zahtevna i kada su u pitanju kvalitet zemljišta i navodnjavanje. Karakteriše je visoka otpornost na bakterijska oboljenja, a srednja na prouzrokovače plamenjače.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Shutterstock/alicja neumiler/Goran Tasić}