Muskatna tikva - violina: Otporna na bolesti i dobro uspeva u ravnicama

Ova tikva se kod nas zove "Tikva šećerka". U našoj zemlji joj se ne pridaje toliki značaj, mada bi trebalo da zauzme značajnije mesto.

Potiče iz Centralne Amerike i odatle je proširena dalje po svetu, zato bolje uspeva u toplijim krajevima. U uslovima umereno kontinetalne klime, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Svetlana Zlatarić, po biljci može da uzri tri do četiri ploda, a zeleni plodovi ako im očvrsne kora i uberu se sa drškom, mogu dugo da se koriste tokom zime.

"Inače, plodovi se beru kada dobiju crvenu boju i kada se drška osuši. Na suvom i promajnom mestu plodovi mogu da se čuvaju cele zime, najbolje na temperaturi od pet do 10 stepeni Celzijusa", kaže savetodavac.

Ima malu semenu šupljinu

Muskatna tikva se razlikuje od obične tikve ili bundeve, po tome što ima vrlo malu semenu šupljinu koja je smeštena na vrhu ploda. Plodovi su najčešće kruškolikog oblika podsećaju na violinu mada ima ovalnih i prelaznih formi između ova dva oblika, težine tri do osam kilograma. Zreli plodovi imaju narandžasto-crvenu koru a meso narandžasto. Hranljiviji su i ukusniji zreliji i krupniji plodovi.

Veoma je otporna na bolesti posebno na pepelnicu, tako da nema potrebe za zaštitom. Dobro uspeva u ravničarskim krajevima naše zemlje.

"Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, najbolje na njivi koja je celog dana izložena suncu. Nicanje traje dvadesetak dana. Povoljno reaguje na rasad iz džifi saksija, tako brže sazrevaju. Najbolje uspeva na plodnim baštenskim zemljištima, bogatim organskim materijama. Poželjno ih je gajiti pored nekih ograda gde mogu da se penju", kaže ovaj stručnjak i dodaje da su vreže dugačke, razgranate do pet metara dužine.

Sok od tikve prava je energetska bomba - pasterizovan duže traje

Zlatarićeva kaže da na svakih 10 do 15 centimetara ima kolence iz kojeg izbija krupan list na dugačkoj dršci. Cvetovi se javljaju tek posle 10-15 listova, od korena, najpre muški. Ženski cvetovi se javljaju relativno kasno na glavnoj vreži tek posle 20-og lista.

"Ostaju otvoreni dan-dva zavisno od vremenskih uslova i mogućnosti oplodnje koju obavljaju insekti, najčešće pčele", kaže onda i dodaje da kad počne cvetanje, traje do kasnih jesenjih mrazeva.

Podsetimo, reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto.