Najčešće greške prilikom vađenja i skladištenja crnog luka

Na području naše zemlje crni luk se gaji na površini od pet do sedam hiljada hektara. Od toga samo u Vojvodini zauzima trećinu od ukupne površine. To znači da ova povrtarska kultura pokriva od šest do osam procenata svih površina pod povrćem koje se proizvodi na našim prostorima.

S obzirom na to da se dominantno proizvodi iz arpadžika i sadi u rano proleće, u periodu od druge polovine jula ili početkom avgusta već stiže za vađenje i skladištenje.

Kad je pravo vreme?

Kada je reč o ovim proizvodnim fazama, izuzetno je važno "pogoditi" pravi momenat, jer ukoliko se to odradi prerano ili prekasno može doći do velikih gubitaka u proizvodnji. Nepravilno skladištene lukovice takođe mogu dovesti do problema. Iz tog razloga je bitno pomenute završne faze u proizvodnji obaviti blagovremeno i pravilno.

Pre nego što izvadite luk, proverite ovih 5 znakova

Optimalno vreme za vađenje lukovica je onda kada 50 do 80 odsto biljaka ima poleglo lišće. U tom slučaju je vrat lukovice znatno omekšao i počinje da se suši, dok su spoljašnje ljuske takođe suve i poprimaju karakterističnu boju sorte. Potrebno je i da lukovice do tada dostignu svoju punu veličinu.

Vađenje lukovica crnog luka ne treba obavljati odmah nakon kiše, po vlažnom zemljištu ili u periodu ekstremno visokih temperatura, već je neophodno sačekati da se zemlja prosuši. U zavisnosti od veličine parcele, vađenje se obavlja na dva načina, ručno ili mašinski. Ručno podrazumeva upotrebu motike ili čupanje rukom, ukoliko je zemlja rastresita. Mašinsko vađenje se primenjuje na većim površinama i tom prilikom se koriste podrivači, plugovi i vadilice za krompir.

Posledice preranog vađenja lukovica mogu biti slabije formirane suve ljuske kao i znatno kraći period čuvanja. Sa druge strane, kašnjenje dovodi do povećane mogućnosti za infekcijom patogena, ali i ponovnog ukorenjavanja.

Prosušivanje lukovica

Jedna od važnijih faza nakon vađenja je proces prosušivanja lukovica u cilju zarastanja nastalih povreda i formiranja zaštitnih ljuski. Odvija se po suvom vremenu, na samoj njivi i traje desetak dana uz povremeno okretanje samih lukovica. Međutim, predugo zadržavanje lukovica na parceli i izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti izaziva ožegotine kao i gubitak kvaliteta.

Nakon procesa prosušivanja neophodno je luk skloniti u hladovinu, pod nadstrešnicom, gde će se obaviti čišćenje, odstranjivanje zemlje, suvog lišća i skraćivanje korena i vrata. Lišće se ne mora potpuno ukloniti već može da posluži za pletenje venaca.

Nakon toga sledi sortiranje, tačnije odvajanje zdravih od oštećenih i trulih lukovica, a onda se pristupa skladištenju. Kako bi se luk nesmetano očuvao tokom nekoliko meseci neophodno je ispuniti određene uslove. Temperatura od nula do dva stepena kao i relativna vlažnost vazduha oko 70 posto predstavljaju idealne uslove za uspešno čuvanje crnog luka. Temperatura od pet do dvadeset stepeni može izazvati nepotrebno klijanje, dok na niskoj relativnoj vlažnosti vazduha luk gubi vodu i smežurava se. Isto tako, ako je vlažnost previsoka može doći do razvoja patogena. Zato je provetravanje izuzetno korisno i važno, jer će, između ostalog doći do kondenzacije i pregrevanja lukovica.

Crni luk se može čuvati u gajbicama, mrežastim vrećama, rasut u tankom sloju, u pletenicama ili pak u boksevima sa ventilacijom. Dužina čuvanja ne zavisi samo od uslova, već i od sorti. Neke se mogu uspešno čuvati čak i deset meseci.