Obavezne fitosanitarne mere u plasteniku

Za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju, bila ona konvencionalna ili organska i bila ona intnezivna ili ekstenzivna, vezuju nas i odgovarajuće fitosanitarne mere, koje moraju biti na veoma visokom nivou. Poljoprivredni proizvođači često toga nisu ni svesni, pa je potrebno probuditi svest o higijeni  u poljoprivrednoj proizvodnji.

Mnogi standardi nas vezuju za fitosanitarne mere.  U slučaju da ne zadovoljava standard,  proizvod ne može dobiti određeni sertifikat i kao takav nije konkurentan naročito na inostranom tržištu.

Dezinfekcija konstrukcije, alata i pomoćnog materijala

Za uspešnu proizvodnju u plastenicima neophodno je održavati čistoću objekta i okoline. To podrazumeva  dezinfekciju konstrukcije, alata i drugog pomoćnog materijala, naročito ako je prethodne proizvodne sezone dolazilo do određenih zaraza na biljkama. Nakon svake proizvodnje potrebno je biljne ostatke ukloniti iz plastenika, kako bi se sprečilo širenje bolesti i štetočina.

Dezinfekcija se može obaviti, na primer, sa 10% rastvorom varikine, a nakon prskanja plastenik se zatvori 24 h kako bi dezinfekcija bila što efikasnija i potpuna. Zatim se za dezinfekciju može koristiti plavi kamen i sumporne trake.  Treba naglasiti da prilikom korišćenja plavog kamena ili bakar sulfata, kao i ostalih preparata na bazi bakra, treba zaštiti sve metalne delove u plasteniku, jer u suprotnom dolazi do korozije.

Prilikom paljenja sumpornih traka oslobađa se SO2,  kojim se vrši dezinfekcija zatvorenog prostora u roku 24 h, ali je potrebno plastenik ostaviti i duže zatvorenim (nekoliko dana), pa tek nakon toga plastenik otvoriti i prozračiti. Dezinfekcija na ovaj način se vrši u periodu mirovanja, kada se gajene biljke ne nalaze u  plasteniku.

Čišćenje oko plastenika i ponašanje u plasteniku

Prostor oko plastenika mora biti čist od korova, čvrstog i tečnog otpada. Preporučuje se da se korov oko plastenika uništava mehanički, kultiviranjem ili plevljenjem. Svi zaposleni koji rade u plasteniku strogo moraju voditi računa o ličnoj higijeni ruku i higijeni odeće, jer to može dovesti do pojave nekih patogena, koji izazivaju pojavu zaraze na biljkama. Takođe nikako ne ulaziti sa cigaretom u plastenik. Pušenje duvana je strogo zabranjeno, jer se na taj način mogu preneti virusna oboljenja na gajene biljke. Takođe je bitno voditi računa o čistoći alata i pribora koji se koristi u plasteniku.

Dezinfekcija zemljišta

Dezinfekcija zemljišta je jedna od najvažnijih i osnovnih fitosanitarnih mera, kojom se uništavaju paraziti, insekti, nematode i seme korovskih biljaka. Dezinfekcija se uspešno obavlja primenom visoke temperature 80°C- 120°C (pregrejanom vodenom parom ili solarizacijom) i hemijskim preparatima Basamid granulatom na bazi aktivne materije dazomet (97,0%). Preporučuje se da se  Basamid granulat ne koristiti pri visokim temperaturama, jer suviše brzo dolazi do njegove razgradnje i na taj način je dezinfekcija nepotpuna. Samo bolje snabdeveni agro - centri imaju u ponudi Basamid granulat.

Poljoprivredni proizvođači se često, zbog toga što ne mogu da pronađu ovaj preparat ili zbog njegove visoke cene i velikog pakovanja, odlučuju za delimičnu dezinfekciju zemljišta, koristeći zemljišne insekticide, kojima uništavaju samo prezimljujuće oblike insekata u toku mirovanja. Neki od tih preparata su: Galation super (Galenika Fitofarmacija), Radar (Galenika Fitofarmacija), Force (Singenta), Dursban (Chromos Agro) itd.

Anaerobna dezinfekcija zemljišta

Novija metoda tzv. anaerobna dezinfekcija zemljišta otkrivena je krajem 90. godina u Japanu i Holandiji i naučnici je još istražuju. Anaerobna dezinfekcija zemljišta je biološka metoda, koja se bazira na anaerobnim uslovima pogodnim za mikroorganizme koji kontrolišu prezimljujuće oblike štetočina u zemljištu, te bolesti i korove. Stvaranje anaerobnih uslova može se sprovesti na više načina:

• unošenjem lako razgradljivog izvora ugljenika, kao što je postrni usev ili organska supstanca inkorporirana u zemljište. Ova metoda se još naziva gasovanje CO2  i sama upotreba stajnjaka pri proizvodnji povrća povećava koncentraciju CO2 u vazduhu unutar plastenika;
• prekrivanje zemljišta plastičnom folijom, kako bi se održala vlaga iznad kapaciteta zemljišta. Malčiranje ima za cilj sprečavanje  razvoja korova, smanjenje aktivnosti insekata, smanjenje gubitka vlage i očuvanja strukture zemljišta;
• navodnjavanje zemljišta do zasićenja, kako bi se stvorili anaerobni uslovi.

Tokom ovih procesa anaerobni razgrađivači koriste dodatni ugljenik, koji koriste organske kiseline štetne za patogene.

Foto:  Alis Photo / Bigstock, Danijela Plavšić