Obavite vađenje, skladištenje i čuvanje krompira sa što manje gubitaka

Razviće nadzemne mase krompira kompletno se završilo krajem avgusta i početkom septembra (vreme je uslovljeno sortama koje su se sadile i područja uzgoja ovog povrća). Sa njegovim vađenjem najbolje je krenuti kada preovladavaju sunčane i suve vremenske prilike, u cilju lakšeg obrađivanja, čišćenja i transportovanja krtola. Važno je pri tom voditi računa da im se ne ošteti pokožica i da se previše ne izlaže suncu jer onda postoji mogućnost javljanja ožegotina. Pokožica treba da bude kompaktna i da se ne ljušti, savetuju u PSSRS.

Prvi deo posla - vađenje, prilično je složeno zato što krtola usled svog hemijskog sastava, predstavlja povoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama i uzročnika bolesti. Kako bi vađenje proteklo u najboljem redu, a izvađeni krompir duže se čuvao tokom skladištenja, potrebno je pre svega odraditi uništavanje nadzemnog dela biljke. Ovo se može uraditi na dva načina:

• mehaničkim putem, kao što je na primer košenjem ili tarupiranjem i
• hemijskim putem odnosno, desikacijom.

Najveći gubici prilikom čuvanja u trapovima

Nakon što se cima ukloni, trebalo bi krompir ostaviti u zemlji, minimum dve do tri nedelje. Samo vađenje može se obaviti ručno, vadilicama ili kombajnom. Na našim područjima najčešće se koriste vadilice. 

Izvađene krtole se lageruju u skladištima, podrumima ili trapovima, na mračnom mestu. Uglavnom poljoprivrednici čuvaju krompir u improvizovanim objektima, u ne baš sasvim odgovarajućim uslovima. Nešto lošiji uslovi su u podrumima, šupama ili stajama. Kada se čuva na ovim mestima, mogu se javiti gubici do 15 odsto. Najlošiji uslovi za čuvanje krompira su u trapovima. 

Čuvanje krompira tokom zime

Posle vađenja, procenat vlage u krtolama obično je veliki i iz tog razloga su one podložne raznim oštećenjima ili čak procesu klijanja, ako se ne uskladište na pravi način. Često se mogu javiti mehanička oštećenja, prilikom utovara i istovara, kao i prilikom transporta krompira.

Nakon što se obavi ova operacija, trebalo bi da prođe period adaptacije, u proseku dve do tri nedelje, u zavisnosti od sorte i temperature na kojoj će se čuvati. Najbolje bi bilo da interval temperatura čuvanja bude od 10 do 15°C, kako bi mogle da zarastu sve eventualne povrede na krtolama. Posle ovoga sledi njihovo sortiranje i pakovanje u vreće. Ukoliko se radi o skladištenju u boks paletama, uštedi se više na radnoj snazi, a i efikasnost je veća prilikom pakovanja i provetravanja. 

Pazite na karencu preparata protiv klijanja

Kada je krompir dobro prosušen, bez primesa zemlje i nečistoća, sa čvrstom pokožicom i visokim udelom suve materije, 23 -25 odsto, može se čuvati bez problema od šest do osam meseci. U specijalizovanim skladištima sa ventilacijom i uslovima koji pogoduju ovom povrću, može se čuvati i do deset meseci. Optimalna vlažnost vazduha u skladištima pri tom trebalo bi da iznosi od 92 do 95 odsto.

Kako pravilno uskladištiti krompir

Idealna temperatura za čuvanje merkantilnog krompira je u rasponu od četiri do 8°C dok je za semenski taj raspon nešto uži, 3 - 4°C. Ukoliko je napolju ispod 4°C, krompir će imati slatkast ukus, usled povećanog procenta šećera. 

Klijanje krtola je problem koji se može javiti nekoliko puta u toku i time značajno umanjiti njihovu svežinu. Iz tog razloga, u slučaju korišćenja preparata protiv klijanja, obavezno se mora obratiti pažnja na karencu, koja je obično za većinu sredstava oko 40 dana.