Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Letnja setva
  • 14.08.2023. 07:30

Obrali smo glavice ranog kupusa. Šta ćemo sada posejati?

Kupusnajče su veliki potrošači mineralnih hraniva, posebno azota. Potrebno ga je nadoknaditi.

Foto: Depositphoto/maxsol7
  • 2.858
  • 147
  • 0

Kada uberemo glavice ranog kupusa ostaje nam prazno mesto na koje možemo da sejemo razne kulture. Pre nego što krenemo da radimo moramo da očistimo lokaciju od ostataka kupusa. Pregledajte korenje kupusa, jer će vam njegovo stanje reći da li su prisutne određene bolesti (trulež, bakterioze i sl.) ili štetočine. Ostatke sa simptomima oboljenja i vidljivim napadom štetočina sakupite i spalite. U tom slučaju u bankove dodajte 300 do 400 g/m² drvenog pepela ili dolomitnog brašna. Na takvim bankovima ili parcelama ne smemo sledećih četiri do pet godina da uzgajamo kupus i njegove srodnike.

Bitno je da znate da je kupus veliki potrošač hranljivih materija, posebno azota jer stvara veliku količinu zelene mase. U zemljište dodajte makrohraniva sa određenim mikroelementima ili pet do sedam kg/m² komposta ili humusa.

Poštujmo plodored

Vrste koje nikako ne treba da sejemo su kupusnjače. Ovoj porodici pripadaju kupus, kelj, karfiol, rukola, gorušica, rotkva, rotkvice, repa, kineski kupus. Problem je što imaju zajedničke bolesti i štetočine. Osim toga, za svoj rast i razvoj koriste ista hraniva, što iscrpljuje zemljište.

U amaterskoj proizvodnji kupus se sa bankova uklanja postepeno kako dozrevaju glavice. U slučaju da ostavite veći deo sa koga ste ih odsekli omogućavate tačkama rasta da se oporave i razviju mlade priraste, poput prokelja, koje su cenjene u gastronomiji. Možete da ih sečete do pojave mraza. Najčešće se kupus i kelj ovako seku. U slučaju da ih ostavljate možete između tih biljaka da dosejete određene kulture, a prilikom berbe prokelja uklonite cele biljke.

Pravilnim odabirom setve poboljšavamo zemljište

Kada uklonimo biljne ostatke i pripremimo zemljište pred nama je setva. Jedna od kultura koja odlično raste posle kupusa je mirođija. Nju možete i sejati između preostalih biljaka, jer izlučuje materije koje odbijaju štetočine. Ako obezbedite redovno zalivanje odlučite se za setvu zelene salate. Odaberite letnje i jesenje sorte, u zavisnosti od termina setve, kako vam usev ne bi otišao u cvet. Za brzu berbu su najbolje sorte sa kratkom vegetacijom.

Setite se mahunarki. Grašak, ali i druge vrste imaju osobinu azotofiksacije, što će zameniti azot koji su usvojile kupusnjače. Ako želite da sejete grašak odaberite rane i srednje rane sorte kako bi dobili rod pre mraza. Od ostalih mahunarki možemo da posejemo detelinu, jednogodišnju lupinu, šparglu, lucerku. Veoma često se koriste kao zelenišno đubrivo.

U ovu svrhu možemo da posejemo žitarice, a odličan izbor su ječam, raž, ovas i pšenica. Tako ćemo zemljište obogatiti fosforom, kalijumom i drugim mineralima. Doprineće rahljenju zemljišta svojim žiličastim korenjem. Setva se obavlja od kraja avgusta i tokom jeseni. One će vam pomoći da se rešite žičnjaka iz zemlje. Kombinujte mahunarke i žitarice i time ćete pojačati njihov pozitivan učinak na zemljište.

Kraj avgusta je rezervisan za setvu spanaća. Ova povrtarska kultura bolje uspeva na nižim temperaturama i zbog toga ne treba da žurite sa setvom.


Povezana biljna vrsta

Kupus

Kupus

Engleski naziv: Cabbage | Latinski naziv: Brassica oleracea L. convar. capitata (L.) Alef. var. capitata L.

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo... Više [+]

Tagovi

Kupus Rani kupus Setva posle kupusa Setva u avgustu Letnja setva


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.