Na ostrvu Reinion bumbari su zabranjeni, jer ih nema u prirodi. Proizvođači su do sada morali ručno da obavljaju oprašivanje.
Poljoprivredni proizvođači koji se na ostrvu Reinion u Indijskom okeanu, na jugu Afrike bave plasteničkom proizvodnjom moraju ručno da oprašivaju paradajz koji uzgajaju u staklenicima. Upotreba bumbara nije moguća, jer ova vrsta oprašivača ne postoji u prirodi ostrva i zabranjen je njegov uvoz zbog ekoloških rizika. Povrtari su paradajz oprašivali pomoću mehaničkih vibratorora ili puhalica kako bi protresli cvetne stabljike. Međutim, ove tehnike se pokazuju kao skupe zbog utroška radnog vremena i ne dozvoljavaju uvek oplodnju cveta u pravoj fiziološkoj fazi, navodi techniques-ingenieur.
Udruženje za modernizaciju privrede voća, povrća i hortikulture ostrva Reinion, Almeflor, razvilo je, u partnerstvu sa CIRAD-om i "La Coccinelle", metodu oprašivanja pomoću divlje pčele Xylocopa fenestrata, vrstom koja je poreklom sa ostrva i poznata je kao muva drvenog uglja ili ugljena pčela zbog svoje crne boje. Reč je o insektu iz suptropske regije i prisutna je na Reinionu. Učestvuje u oprašivanju najmanje četrdesetak biljnih vrsta, uključujući pripadnike porodica Solanaceae, kao što su paradajz i patlidžan, Cucurbitaceae, odnosno krastavaca, dinja, lubenica, ili više pripadnika porodice Fabaceae, odnosno mahunarki.
Prilagođena je životu i potrazi za hranom na visokim temperaturama, višim od 35ºC. Kako u suptropskoj klimi ne dolazi do prekida aktivnosti oprašivanja tokom godine, izostaje zimsko mirovanje, zbog čega je ova pčela u prednosti u odnosu na ostale oprašivače jer je aktivna tokom cele godine.
Ženke prave gnezda u šumskoj zemlji. U njih prvo odlaže kuglice polena pomešane sa nektarom, a tek onda polaže jaja.
Kako cvetovi paradajza ne proizvode nektar, napravljene su i hranilice koje imaju spužvastu teksturu za hranjenje divljih pčela.
"S ovim insektom dobijamo zametanje plodova oko 90 odsto", izjavio je Žan-Sebastien Kotinu, iz udruženja.
"Ovaj dobar rezultat se ogleda u prinosima koji su u značajnom porastu, jer se poboljšavaju za 20 do 30 odsto u odnosu na tehniku ručnog oprašivanja."
U poređenju sa bumbarima koje se moraju da menjaju svaka tri meseca, ovaj insekt ima prednost što je zatvoren u stakleniku i razmnožava se unutra. Nova generacija tada može da preuzme staru ili čak bude prebačena u drugi staklenik. Prednost ove pčele je što ispoljava veoma malu agresivnost prema ljudima.
Znanje stečeno tokom ovog eksperimenta prebačeno je u biofabriku "La Coccinelle" u Reinionu koja je specijalizovana za uzgoj pomoćnih insekata. Oni će postavljati pčele u plastenike i cilj im je da u roku od pet godina ovu novu metodu oprašivanja koristi polovina proizvođača na ostrvu.
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
