Povrtar na pragu devete decenije: Zbog stalnih mušterija ne odustaje

Na samom ulazu u grad Knjaževac, u dolini Timoka, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo dugogodišnjeg povrtara Cvetka Filipovića. Za sebe kaže da je rođen tamo gde je najviše toplih leja, u selu Držanovac kraj Prokuplja, a plasteničkom proizvodnjom povrća u Knjaževcu se bavi još od 1983. godine. Iako je na pragu devete decenije, zajedno sa suprugom ne odustaje od uzgoja paprike, paradajza i krastavca u zaštićenom prostoru. Osim proizvodnjom i prodajom rasada, na obližnju pijacu plasiraju i sveže plodove.

"Sve radimo sami, a obaveze oko proizvodnje su velike. U početku smo uzimali rasad od mojih iz Držanovca, međutim sad proizvodimo sami", kaže Filipović za Agroklub.

Ove godine kasnija setva

Setvu paradajza i paprike ove godine je obavio 28. februara, dok je krastavac posejan nešto kasnije.

"Nekad sam pokušavao da sejem i krajem novembra, decembra, pa čak i tokom januara, međutim, rešio sam da ove godine setvu obavim kasnije", ističe on i dodaje da rasađivanje na stalno mesto sprovodi sredinom aprila.

Sa štetočinama i bolestima, kaže, nije imao problema sve do prošle godine kada su papriku napale biljne vaši, a plodove paradajza trulež.

"Izbegavam da koristim hemijske preparate, pa nisam siguran da li se trulež plodova javila zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga. Mada, trudim se i da biljke redovno prihranjujem."

U svim plastenicima je postavljen sistem za navodnjavanje kap po kap preko koga biljke redovno dobijaju vode i mineralne materije. Osim prihrane azotom, koji je jedan od esencijalnih, hranljivih elemenata, Filipović vodi računa o tome da biljke od momenta formiranja plodova redovno prihranjuje kalijumom i kalcijumom kako bi plodovi bili čvrsti, kvalitetni i otporni na stresne uslove.

Od mineralnih đubriva ne treba izostaviti ona koja su bogata fosforom, naročito u periodu rasađivanja biljaka, ne bi li one dobro formirale korenov sistem preko kog usvajaju vodu i hraniva.

Ipak, izazovi u proizvodnji se ponekad ne mogu zaobići.

"Imali smo mali problem sa krastavcem prošle godine, jer su se grejači u međuvremenu pokvarili, pa smo pošteno pomislili da od biljaka nema ništa. Supruga je htela da ih baci, međutim, vremenom su uspele da se izbore sa stresom i normalno nastavile rast i razvoj", pojašnjava ovaj povrtar.

Berba do jeseni

Posebno vodi računa o tome da krastavac dobija izbalansiranu količinu vode i kalijuma, kako bi se izbegla gorčina u plodovima.

"Krastavac beremo sve do jeseni, a slična situacija je i sa paradajzom i paprikom."

Trenutno je aktuelna potražnja za kvalitetnim rasadom, a Filipovići već dve nedelje zaredom prodaju paradajz, papriku i krastavac na gradskoj pijaci u Knjaževcu po ceni od 80 dinara po komadu.

"Do nedavno je bilo baš hladno, pa se rasad nije ni tražio, međutim, iz dana u dan, situacija je drugačija. Stalne mušterije dolaze i kući da kupe", kaže Cvetkova supruga Zorica i dodaje da možda ne bi ovoliko proizvodili da nije stalnih mušterija koji još na kraju sezone poručuju rasad za narednu godinu.

"To nam je podstrek da ne odustajemo, iako smo u poznim godinama", ističe Filipovićeva.

Kako zaključuje na kraju razgovora, posao je veliki, a biljke traže svakodnevnu negu i posvećenost. Međutim, ni godine, a ni obaveze ih ne sprečavaju da rade ono što vole. Čim su mušterije zadovoljne, volja je dva puta veća.