Ovo povrće se vadi onda kada je u fazi fiziološke zrelosti, a to znači da je cima u tom trenutku skoro 90 odsto prosušena.
Na području naše zemlje, krompir se, u zavisnosti od sortimenta, vremena sadnje i lokaliteta, nalazi u različitim razvojnim fazama. Vađenje krtola ranih sorti je na nekim mestima već obavljeno, dok se kasne sorte trenutno nalaze u fazi odumiranja cime.
Ipak, najvažnije faze u proizvodnji krompira koje direktno utiču na kvalitet su, između ostalog, pravovremeno vađenje krtola i njihovo adekvatno skladištenje.
Ovo povrće se vadi onda kada je u fazi fiziološke zrelosti, a to znači da je cima u tom trenutku skoro 90 odsto prosušena, krtole prestaju sa rastom, lako se odvajaju od stolona i imaju čvrstu pokožicu. Međutim, pre nego što se pristupi procesu vađenja, poželjno je obaviti desikaciju, to jest uništavanje cime u cilju ujednačenog sazrevanja, olakšanog vađenja i dobijanja čvrste pokožice. Desikacija se radi oko dve nedelje pre vađenja i to mehaničkim ili hemijskim putem.
Način vađenja krtola uglavnom zavisi od veličine parcele. Na manjim se ono odvija ručno, tačnije pomoću motika, dok se na većim parcelama primenjuju podrivači ili vadilice.
Važno je istaći da se krompir vadi po suvom vremenu, bez kiše. Poželjno je da zemljište bude umereno vlažno sa temperaturom oko 20 stepeni kako ne bi došlo do značajnih mehaničkih oštećenja, ali i da bi se krtole lakše odvajale. Previše vlažno zemljište može dovesti do pojave truleži, ali i otežanog rada vadilice, dok suvo zemljište uzrokuje pucanje krtola.
Nakon vađenja potrebno je obaviti sortiranje i tom prilikom se odstranjuju oštećene, zaražene i zelene krtole kako ne bi došlo do dodatnih gubitaka tokom perioda skladištenja.
Međutim, pre nego što se krompir uskladišti neophodno je da se krtole prosuše na suvom i promajnom mestu, na temperaturi od 15 do 18 stepeni. Jednom izvađen nikako ne treba izložiti direktnom suncu, jer može doći do gubitka vode i stvaranja solanina što negativno utiče na kvalitetu.
Krompir se najčešće čuva u mrežastim vrećama ili u drvenim gajbicama koje je neophodno dezinfikovati pre upotrebe zbog razvoja patogenih bolesti. Za pakovanje krtola nikako ne koristiti plastične kese koje nemaju mogućnost protoka vazduha.
Kako bi krtole ostale sveže i zdrave, neophodno je obratiti pažnju na uslove u skladištu. Usled neadekvatnog čuvanja može doći i do fizioloških poremećaja u krtolama. To znači da krompir treba biti u tamnom, hladnom i provetrenom mestu. Optimalna temperatura za bezbedno čuvanje ovog povrća je između šest i osam stepeni. Ukoliko je niža od tri stepena, skrob će se vrlo brzo pretvoriti u šećer što će mu dati slatko-neprijatan ukus. Takođe, ako temperatura pređe 15 stepeni, doći će do proklijavanja i gubitka vode.
Štetan u polju, ali i u skladištu: Kako se rešiti krompirovog moljca?
Važno je naglasiti da relativna vlažnost vazduha oko 90 procenata uz dobro obezbeđenu ventilaciju može sprečiti pojavu truleži. U slučaju da je relativna vlaga previsoka javlja se takozvana srebrnasta krastavost, a krtola postaje smežurana, dok nedostatak kiseonika dovodi do pojave crnog tkiva i propadanja.
Ne preporučuje se skladištenje krompira zajedno sa jabukama ili kruškama, jer ove voćne vrste oslobađaju etilen koji utiče na klijanje krtola.
Ukoliko se ispoštuju svi uslovi u skladištu, sveže krtole se mogu uspešno čuvati od nekoliko meseci do pola godine.
Tagovi
Autorka
