Štetan u polju, ali i u skladištu: Kako se rešiti krompirovog moljca?

Na području naše zemlje, usevi krompira se, u zavisnosti od vremena sadnje, sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim razvojnim fazama. Na pojedinim mestima, raniji krompir je već spreman za vađenje, dok je onaj koji pripada srednje kasnom sortimentu u početnim fazama odumiranja cime. Usevi namenjeni kasnoj, jesenjoj proizvodnji i dalje imaju dobro razvijenu nadzemnu masu i nalaze se u fazi cvetanja i intenzivnog razvijanja krtola.

Kada je reč o štetnim insektima koji napadaju ovu važnu povrtarsku kulturu, pored krompirove zlatice, jedna od najopasnijih štetočina je i krompirov moljac (Phthorimaea operculella) koji napada krompir kako u polju, tako i u skladištu.

Kako se prepoznaje?

Imago je mali, sivo-smeđe boje sa rasponom krila od svega 15 milimetara, dok su jaja takođe sitna, bele do svetlo žute boje, kakva je i larva, to jest gusenica. Lutka se nalazi u zemljištu, na biljnim ostacima ili u skladištu u svilenkastom kokonu. Ova štetočina, u zavisnosti od uslova, može imati od četiri, pa čak i 10 generacija godišnje.

U uslovima nešto viših temperatura stadijum jajeta traje svega nekoliko dana, nakon čega se pile larve čije razviće traje najviše do 20, a najčešće 10 dana, dok je insekt u stadijumu lutke u periodu između sedam i 14 dana. Imago živi od jedne do tri nedelje i za to vreme ženka može da položi od 50 do 200 jaja na naličju lista, stablu ili direktno na krtolama krompira.

Najkritičniji period za polaganje jaja poklapa se sa fenofazom formiranja krtola, ali i neposredno pred vađenje. Ženka može da polaže jaja i odmah nakon nicanja, ali su štete zanemarene.

Kakvu štetu pravi?

Problem naročito nastaje u sušnijim godinama, kada se na zemljištu stvori pokorica, bankovi se slegnu, pa je ženki olakšano polaganje jaja direktno na krtolama. Pile se larve koje se odmah ubušuju u krtole, prave hodnike, ostavljajući izmet, ali izazivajući i sekundarnu trulež. Osim na krtolama, štete se mogu uočiti i na listovima u vidu mina koje dovode do njihovog sušenja. Larva pravi hodnike i u stablu, što izaziva slabljenje biljaka.

Krompirov moljac je najaktivniji na temperaturi između 25 i 35 stepeni. Odgovaraju mu laka, peskovita i suva zemljišta sa malo padavina. Na temperaturi ispod 10 stepeni njegov razvoj se drastično usporava.

Suzbijanje

Kada je reč o merama borbe protiv ove štetočine, najefikasnije je kombinovati pravilnu agrotehniku, ali i primenu redovnih hemijskih tretmana.

Pre svega je važno na vreme postaviti feromonske klopke, a to znači najkasnije u periodu cvetanja. Ne preporučuju se niski bankovi, kao ni sadnja krompira na istoj parceli unazad nekoliko godina. Agrotehničku meru zagrtanja treba raditi kada se zemlja slegne, a navodnjavanje obavljati redovno kako ne bi došlo do pojave pokorice.

Alarm za proizvođače: Moljac preti krompirima - evo šta uraditi

Posebno treba obratiti pažnju na pravovremeno vađenje krompira i ne ostavljati izvađene krtole dugo na njivi. Skladišni prostor mora biti dezinfikovan, kao i gajbice u kojima će se nalaziti krompir tokom zime. Zaražene krtole nikako ne skladištiti sa zdravim. Voditi računa da temperatura u skladišnom prostoru ne prelazi 10 stepeni.

Kada je u pitanju primena insekticida, kod nas su registrovana sredstva na bazi sledećih aktivnih materija: hlorantraniprol, emamektin benzoat, spinosad i indoksakarb.