• Značaj sočiva
  • 03.11.2019. 08:00

Prednosti sočiva, kao alternativne biljne vrste

Sočivo je vrlo stara biljna vrsta. Gaji se zbog zrna koje je bogato lako svarljivim belančevinama. Pored dobre svarljivosti, zrelo zrno ima veliku hranljivu i vitaminsku vrednost.

Foto: Depositphotos/anmbph
  • 93
  • 5
  • 0

Sočivo je vrlo stara biljna vrsta. Gaji se zbog zrna koje je bogato lako svarljivim belančevinama. Pored dobre svarljivosti, zrelo zrno ima veliku hranljivu i vitaminsku vrednost. Uglavnom, upotrebljava se za kuvanje kao varivo i to vrlo brzo kuvanje jer među mahunarkama po ovome dolazi na prvo mesto. Samlevena zrna (prekrupa i brašno) koriste se za supe, kašasta jela ili pirea i kao dodatak različitim hlebno - pekarskim proizvodima pogodnim za ishranu dece.

Kao i sve mahunarke, zrno sočiva sadrži antihranljive materije (tripsin - inhibitore, hemaglutinine i oligosaharide), ali oni se neutrališu termičkom obradom ili naklijavanjem. Stoga se u ishrani često koriste sirova naklijala zrna, odnosno, klice.

Sitnija, štura, polomljena zrna sitnosemenog sočiva, predstavljaju odličnu koncentrovanu stočnu hranu. Žetveni ostaci, odnosno slama, takođe mogu da posluže kao stočna hrana.

Zasejane površine imaju trend rasta

Ukupne zasejane površine u svetu su, prema podacima FAO, 3.700.798 hektara dok je ukupna svetska proizvodnja oko četiri miliona tona. Prosečan svetski prinos je 1.060 kg/ha. Površine u svetu rastu, zahvaljujući uvođenju novih sorti, tolerantnih na uzročnike bolesti i sušu.

U Srbiji su površine pod ovim usevom zanemarljive i svedene na sporadično gajenje na okućnicama. Jedna je od alternativnih biljnih vrsta koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas, a mogu da se gaje na malim površinama. Naši agroklimatski uslovi pružaju mogućnost gajenja alternativnih biljaka i velika su šansa za male poljoprivredne proizvođače jer se, uz standardnu poljoprivrednu mehanizaciju i veće učešće mehaničkog rada, ove vrste mogu gajiti na manjim površinama i pružiti potpunije angažovanje svih članova domaćinstva.

Sočivo čuva rezerve vlage u tlu

Gajenjem ređe gajenih biljaka kod nas, poljoprivredni proizvođači su u mogućnosti da ostvare veću dobit nego pri gajenju standardnih ratarskih useva. Gajenje alternativnih biljaka podržava i veoma važnu smenu useva u plodoredu. I pored toga, što se sa niskim ulaganjima može ostvariti zadovoljavajući profit, poljoprivredni proizvođači koji se opredele za gajenje alternativnih biljaka, a među njima je i sočivo, proizvodnju treba u početku da zasnivaju na manjim površinama pa tek kada steknu lično iskustvo, mogu da se upuste u ozbiljniju proizvodnju.

Agrotehnički značaj sočiva je veliki. Gajenjem ove biljke čuvaju se rezerve vode u zemljištu jer ima manji koeficijent transpiracije od evaporacije sa zemljišta bez useva. Sočivo na korenu razvija kvržice sa azotofiksatorima Rhizobium pisi, vrste koja živi i na korenu graška. Pomoću njih sakuplja azot i obogaćuje zemljište biološki vrednim elementom, pa se smatra odličnim predusevom najvećem broju njivskih biljaka. Sočivo ne treba sejati u monokulturi niti posle drugih mahunarki, već samo u plodoredu.

Prolećni usev, kratke vegetacije

Ova mahunarka je jednogodišnja biljka dugog dana, prolećni usev kratke vegetacije, 65 - 110 dana. Seje se rano, u isto vreme kada i jara strna žita i to na dubini tri do pet centimetara. U toplijim predelima seje se u prvoj polovini marta, a u ostalim u drugoj polovini marta. Pošto traži rastresito i toplo zemljište preporuka je da se u jesen obavi osnovna obrada, a pred setvu kvalitetna predsetvena priprema. Mlade biljke dobro podnose kratkotrajne mrazeve.

Ranije posejanom usevu korovi nanose manju štetu, a biljke bolje iskorišćavaju rezervu vode iz zemljišta. Setva se obavlja na međuredni razmak 12 - 15 cm ukoliko su parcele očišćene od korova. Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva može da se doda oko 20 kg/ha semena ječma ili pšenice. Ječam je najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazrevaju. Na jače zakorovljenim parcelama sočivo se može sejati širokoredo i to na 40 centimetara. Za setvu je potrebno 70 -120 kg/ha semena.

Dobro reaguje na đubrenje

Posle setve zemljište može da se povalja radi podizanja vlage ili razbijanja pokorice. Ukoliko se pre nicanja pojavi pokorica treba je razbiti drljanjem popreko na pravac redova setve. Nega useva uglavnom se svodi na plevljenje ili okopavanje i to do cvetanja dok su biljke još male.

Sočivo dobro reaguje na đubrenje ako je zemljište siromašno u mineralnim materijama jer ima slabo razvijen korenov sistem, a veliku potrebu za hranivima. Stajnjakom se neposredno ne đubri jer se u protivnom dobija prebujan usev koji lako poleže. Dobro koristi hranljive materije od primene stajnjaka na prethodnim usevima. Veći značaj imaju mineralna đubriva. Najbolje je izvršiti đubrenje sa PK đubrivima i to po 40 - 60 kg/ha. Pred osnovnu obradu se zaorava 2/3 ovog đubriva, a 1/3 startno, odnosno, sa predsetvenom pripremom zemljišta. Navodnjavanje je potrebno obaviti u fazi formiranja cvetova ili tokom cvetanja ukoliko nastupi period suše.

Sa žetvom početi kada su mahune mrke boje

Ova leguminoza neravnomerno sazreva. Prezrele mahune pucaju i zrno iz njih ispada. Takvo seme teže se kuva i ima manju hranljivu vrednost. Žetvom nedovoljno zrelog useva, zrno gubi vlagu i brzo se smežura. Žetvu treba otpočeti kada listovi i mahune na donjoj polovini stabla dobiju mrku boju. Zrna u mahunama na gornjoj polovini stabla biće u to vreme u žutoj zrelosti. Seme se ostavlja na čuvanje kada je sadržaj vlage u njemu manji od 14 %, objašnjava diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva, Milica Popadić, iz PSSS Loznice.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Uzgoj sočiva Lako svarljive belančevine Antihranljive materije Sporadično gajenje Alternativna biljka Milica Popadić

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi