Puževi golaći u bašti - kako ih se rešiti na prirodan način?

Puževi golaći važne su štetočine, koje se mogu pronaći u svakoj bašti i na okućnici. Najveće štete pričinjavaju ishranom na plodovima i sočnim mladim listovima, mada se u praksi događa da pojedu i čitave gredice tek izniklog graška, tikvica, krastavca i različitog rasada. Dnevno mogu pojesti u proseku i do pola svoje težine, što dovoljno govori o ogromnim štetama. Osim što ih progrizu, puževi oštećuju proizvode sluzavim tragovima, izmetom i svojom prisutnošću i takođe otvaraju put za različite patogene gljivice i bakterije.

Od preventivnih mera suzbijanja, može se već prilikom same pripreme zemljišta za sadnju povrća finom obradom tla smanjiti kretanje puževa između njihovih skloništa u zemljištu i biljaka, a na niskim temperaturama puževi izbačeni na površinu izloženi su smrzavanju. Optimalnim đubrenjem i sadnjom zdravog rasada, može se skratiti razdoblje osetljive faze biljaka i kosidbom šireg pojasa oko zasada može se sprečiti dolaženje novih jedinki puževa.

Bakar i prirodni neprijatelji

Puževi mogu biti privučeni postavljanjem zamki u koje se uliva pivo, ostaci voća, mleko, mešavina vode i kvasca, suva hrana za mačke i pse itd. pa je potrebno redovno odstranjivanje ulovljenih puževa i menjanje mamaca, odnosno hrane.

Dnevno mogu pojesti u proseku i do pola svoje težine, što dovoljno govori o ogromnim štetama

Za sprečavanje kretanja puževa prema biljkama, mogu se postaviti bakarne trake ili ograde, koje se ukopaju u zemljište do osam centimetara dubine dok im je visina iznad tla 15 - 25 cm. U dodiru sa bakrom, puževi dožive električni šok i na taj način budu odbijeni. Barijere načinjene od piljevine, pepela, vapna ili mineralnih đubriva, slame, borovih iglica, kore drveta, usitnjenih ljusaka jaja, skidaju sluz sa tela puževa i onemogućavaju njihovo dalje kretanje izazivajući dehidraciju i na kraju uginuće. Ipak, njihov učinak izostaje ako je u zasadu prisutna vlaga, kao posledica kiše ili zalivanja.

Pojedine biljke, kao što su dragoljub, žalfija, ruzmarin, lavanda, komorač, beli luk ili kim imaju repelentno delovanje na puževe. Tako u bašti možete zasaditi navedene biljke ili od njih pripremiti biljnu čorbu kojom se prska bašta i samo tlo.

U prirodi postoji veliki broj prirodnih neprijatelja puževa, kao što su ptice, guske, patke, kokoške, zmije, ježevi i žabe (čak 25 % ukupne ishrane).

U poslednje vreme sve veću popularnost imaju indijske patke trkačice, koje ne čine štetu na usevima pa se isključivo hrane puževima i nekim drugim štetočinama. Za njihovu efikasnost potrebno ih je imati u paru i pustiti ih da se slobodno kreću po zasadu.

Nematode su važno biološko sredstvo u borbi protiv puževa

Nematode postaju važno biološko sredstvo u borbi protiv puževa golaća. Budući da su isključivi paraziti puževa, nematode nisu opasne za druge organizme. Prednost im je to šta je vrlo jednostavna i lagana primena, koja ne zahteva zaštitnu opremu i nema propisane karence. Preparat se primenjuje zalivanjem kantama ili kroz sistem navodnjavanja.

Jedna od najjednostavnijih mera suzbijanja, koja je moguća na malim površinama, jeste ručno sakupljanje puževa tokom večernjih ili ranojutarnjih sati. Korišćenjem dasaka između gredica može se privući određeni deo populacije puževa, koji se tu skrivaju danju pa ih je tako moguće svakodnevno uništavati.

Najčešći način suzbijanja puževa u praksi je primena gotovih fabričkih limacidnih mamaca na osnovu aktivne materije metaldehida, koji u ekološkoj poljoprivredi nisu dozvoljeni i preparat na osnovu aktivne materije fero - fosfat, koji se može upotrebljavati u ekološkoj poljoprivredi. Navedene preparate potrebno je koristiti prema uputstvima proizvođača ili prema Fitosanitarnom informacionom sistemu.

Autor: magistar fitomedicine, Dunja Prvčić