Ova bakterija može značajno smanjiti prinose i kvalitet useva i time stvori znatne ekonomske štete kako u zaštićenom prostoru tako i u polju.
Rak ili bakteriozna uvelost paradajza, koji uzrokuje gram-pozitivna fitopatogena bakterija Clavibacter michiganensis, jedna od najštetnijih bakterioza paradajza u svetu. Ova bakterija može značajno da smanji prinose i kvalitet useva i time stvori znatne ekonomske štete kako u zaštićenom prostoru tako i u polju. Pri povoljnim uslovima za razvoj bolesti dovoljna je jedna zaražena semenka koja može napraviti gubitke na celom polju u kratkom vremenu.
C. michiganensis razvija se u provodnom tkivu, a simptomi donekle zavise od tome je li infekcija bila primarna (zaraženo seme) ili sekundarna (folijarna). Kod primarne zaraze dolazi do uvenuća cele biljke. Prve simptome zaraze primetićete na listovima koji se kovrdžaju i suše, a lisna osnova im je crne boje. Stabljika je tamno crvena, a s razvojem bolesti poprima rane i puca. Ovo je jedan od najtipičnijih simptoma po kome je bolest dobila ime "rak paradajza". Na plodovima se primećuju svetlo žućkaste pege sa smeđom sredinom.
U sekundarnoj infekciji svi opisani simptomi su blaži i nema infekcije provodnog sistema. U tom slučaju gubitak je minimalan, naročito ako je infekcija nastala kasno kad su biljke velike i plodovi počnu da sazrevaju.
Optimalan raspon temperature za uzročnika bakteriozne uvelosti paradajza je od 24°C do 32°C.
Ako se biljka uzgajala u nekom zatvorenom prostoru potrebno je ukloniti sve biljne ostatke sa zemlje, dezinfikovati celu površinu i alat koji se koristio. Ako se širenje bolesti spreči ili uspori do formiranja i rasta plodova od najmanje tri centimetra, moguće je izbeći značajnije gubitke prinosa. Kod pojave simptoma u polju, preporučuje se izbegavanje ponovne sadnje paradajza na istoj površini tri godine. Tokom tog razdoblja potrebno je pratiti i uništiti samonikao paradajz. Zaraza se u određenoj meri može usporiti korišćenjem fungicida na bazi bakra. U slučaju zaraze celog polja potrebno je obavestiti nadležnu fitosanitarnu inspekciju.
Kako piše news.cornell, studija sprovedena od strane istraživača sa Univerziteta Cornell po prvi je put potvrdila da je divlji paradajz otporniji na ovu bolest nego domaće sorte.
Koristeći razne mikroskope i lasere istraživači su pratili širenje i razvoj simptoma C. Michiganensis-a na ksilemu divljih i domaćih sorti paradajza. Rezultati su pokazali da se u kultiviranim vrstama bakterija širi svuda po biljci, dok u divljim ostaje ograničene na određene žile ksilema. "Divlji paradajz, iz nekog razloga, sprečava sposobnost bakterija da se kreću gore-dole kroz biljku, što smanjuje simptome, u ovom slučaju lišće nije uvenulo. Iako se istraživanje još uvek sprovodi i rezultati nisu potpuni, prepoznavanje vrsta otpornih na ovu bakteriju biće od velike važnosti za uzgajivače", zaključio je Christofer Peritore-Galve, doktor s navedenog Univerziteta.
Tagovi
Autorka
