Rasađivanje paprike i paradajza na otvorenom polju: Dobra priprema i kaljenje

Rasađivanje paprike i paradajza na otvorenom polju se u našim agroekološkim uslovima uglavnom obavlja tokom maja meseca, onda kada je temperatura zemljišta iznad 15 stepeni i nema opasnosti od poznih prolećnih mrazeva.

Paradajz i paprika najbolje uspevaju na plodnim, dobro dreniranim zemljištima neutralne pH vrednosti. Zato je pre rasađivanja neophodno adekvatno pripremiti zemljište. Priprema počinje još na jesen, dubokim oranjem, unošenjem stajnjaka i trojnog NPK đubriva.

Potom sledi prolećno usitnjavanje to jest freziranje zemljišta u cilju dobijanja mrvičaste strukture, pogodne za razvoj biljaka. Tom prilikom se dodaje i trojno NPK mineralno đubrivo radi dodatnog poboljšanja plodnosti zemljišta.

Kaljenje rasada

S obzirom na to da pomenute povrtarske kulture pripadaju grupi toploljubivih biljaka, rasađivanje je najbolje obaviti desetak dana nakon poslednjeg mraza kako bi se zemljište dobro zagrejalo. Time obezbeđujemo biljkama normalan rast i razvoj. Takođe, važno je da noćne temperature budu oko 10, a dnevne 15 stepeni.

Međutim, pre nego što se pristupi rasađivanju, biljke treba postepeno izlagati vetru, suncu i promenljivim temperaturama u trajanju od desetak dana, ne bi li se što bolje navikle na uslove spoljašnje sredine. Ovaj proces se naziva kaljenje rasada i veoma je važan za ove povrtarske kulture kako ne bi doživele ozbiljan stres zbog promene životnog prostora. Biljke se u početku iznose samo nekoliko sati dnevno, a onda se postepeno povećava period njihovog izlaganja direktnoj sunčevoj svetlosti.

Kako prepoznati kvalitetan rasad?

Kvalitetan rasad podrazumeva mladu biljku koja je prošla određene faze organogeneze, formirala 4 do 10 pravih, listova i ima dobro razvijeno, pravo stablo. Samo tako razvijene biljke imaju predispoziciju da daju kvalitetan i visok prinos, u suprotnom može doći do problema i povećanja troškova u proizvodnji.

Paprika se na otvorenom polju sadi na međurednom rastojanju od 50 do 70 centimetara, dok je razmak biljaka u redu od 30 do 50 centimetara. Kada je reč o sadnji paradajza, međuredno rastojanje iznosi 70 do 90 centimetara, a razmak biljaka u redu je od 40 do 60 centimetara, što zavisi od bujnosti sorte ili hibrida. Razmak sadnje u redu i između redova je važan sa aspekta provetrenosti, svetlosti i mogućnosti za međurednu obradu zemljišta.

Zalivanje i zaštita

Nakon rasađivanja treba se fokusirati na smanjenje stresa, kao i na redovno zalivanje, zaštitu od bolesti, štetočina i korova, primenu lakorastvorljivih đubriva sa povećanim sadržajem fosfora, a sve u cilju formiranja snažnog korenovog sistema.

Kako bi biljke lakše podnele stres izazvan promenom životnog prostora, preporučuje se primena aminokiselina, dok je prva prihrana usmerena na proces ukorenjavanja i obavlja se onda kada se biljke prime mineralnim đubrivom formulacije 10:40:10.

Treba voditi računa i o količini navodnjavanja, jer ako se pretera, može doći do gušenja korena i propadanja biljaka. Prvo zalivanje je odmah nakon rasađivanja direktno u zoni korena, vodeći računa o tome da se ne nakvase listovi kako ne bi došlo do razvoja bolesti.

Top sedam saveta za uzgoj i održavanje zdravog rasada povrća

Mere nege su od izuzetne važnosti i treba ih blagovremeno i pravilno obavljati. Redovnim okopavanjem se uništavaju nepoželjne biljne vrste, dok se primenom fungicida i insekticida sprečava pojava bolesti i smanjuje brojnost štetnih insekata.