Proizvođači paprike slonovo uvo (ajvaruše) tvrde da je ove godine ta paprika slabo rodila, ali je i njen kvalitet druge klase, pa će gotovo sav rod otići u preradu, to jest u ajvar. Međutim, izvesno je da će umesto kod domaćih prerađivača, ajvaruša iz Srbije završiti u hrvatskim fabrikama, jer tamošnji otkupljivači našu papriku skuplje plaćaju.
Iako se lane paprika u Ruskom Krsturu brala čak do prvih mrazeva, ove godine nije takav slučaj, jer će po svemu sudeći u tom selu berba paprike biti završena do kraja ove sedmice. Kako tvrde proizvođači paprike slonovo uvo - ajvaruša, a prenosi Dnevnik, ta paprika je slabo rodila, ali je i kvalitet druge klase, pa će gotovo sav rod otići u preradu, to jest u ajvar.
Međutim, izvesno je da će umesto kod domaćih prerađivača, ajvaruša iz Srbije završiti u hrvatskim fabrikama, jer tamošnji otkupljivači našu papriku skuplje plaćaju. Oni drugu klasu kupuju za 32-33 dinara po kilogramu, dok naši trgovci daju 28-29 dinara. Proizvođači napominju da prvoklasne paprike ima vrlo malo, a oni koji je imaju, mogu za nju dobiti 50-55 dinara po kilogramu za prodaju na veliko.
Predsednica Udruženja proizvođača paprike, u Ruskom Krsturu Dušica Oros, objašnjava da paprika voli da su joj "noge mokre", a ne kišu koja je tokom jula neumorno padala, kada je paprici trebalo sunca da bi bila krupnija, duža i mesnatija. Osim toga, u julu je čak bilo i mraza, koji je dodatno oštetio rod. Zato je sada paprika kraća, sitnija, oštećena, bolesna, pa proizvođači imaju malo paprike prve klase, na kojoj se može više zaraditi. Paprika je loše rodila i u drugim mestima, pa na najprometnijoj pijaci u Novom Sadu, Futoškoj, može da se kupi, ali ona koja se nudi kao prva klasa za pečenje, ni izbliza ne odgovara tom kvalitetu. Njeni plodovi su sitni, ali uprkos tome drže cenu od prošle godine. Kilogram paprike prve klase se prodaje za 110-120 dinara, dok je cena druge klase 60-70 dinara.
Ove godine je u Ruskom Krsutru paprikom posejano 400 hektara, što je više nego lane, kada je, iako je bila velika suša, prerodila. Prinos po hektaru je proletos iznosio 50 tona, dok je ove godine upola manji. Dušica Oros, kaže da se 140 povrtara, očekujući istu ili bar približnu klimu, opredelilo da poveća hektare pod paprikom, koja se, doduše decenijama tradicionalno seje u Krsturu. Ona dodaje da nijedan od njih nema ugovorenu proizvodnju, već, kada stigne sezona, šleperi dolaze sa svih strana i odvoze rod. Oroseva napominje da među proizvođačima ima i onih koji su osigurali rod, pa su zbog mraza predstavnici osiguravajućih kuća bili na njivama, merile štetu i u zavisnosti od procene, isplatili izgubljeni rod.
Oroseva kaže da kod ratara ne postoji strah da papriku neće prodati, premda se uočava da sve više povrtara iz drugih mesta seje, umesto babure i patlidžanke, slonovo uvo. Verovatno zato što sve više ima gastronomskih manifestacija na kojima se ajvar predstavlja kao specijalitet. Jaroslav Edelinski, proizvođač sa višegodišnjim iskustvom, smatra da će, kao i drugim proizvođačima, u proizvodnji najskuplja biti radna snaga, odnosno da će, računajući agrotehniku, više novca potrošiti na nadnice berača, nego na veštak, navodnjavanje i drugi repromaterijal.
Edelinski napominje da još nije pravio računicu, ali njegova matematika kaže da će biti ispod nule, pa će umesto 2,5 jutra, dogodine paprikom posejati samo jutro. On dodaje da ima i većih proizvođača koji će ove godine verovatno uspeti da isplivaju i prireme se za dogodine, naglasivši da je ljut na naše hladnjačare, koji sigurno po dogovoru, potcenjuju trud i rod pa plaćaju ispod vrednosti. Na njegovu sreću, došli su kupci iz Hrvatske, gde je, takođe, paprika loše rodila, pa plaćaju bolje, tako će oni spasiti paprikare od veće propasti.
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
