Sav praziluk koji proizvede, Zoran lako i proda: Povećava proizvodnju na 10.000 strukova

Otkako je u Vranju otvorena sezona svinjokolja na pijačnoj tezgi Zorana Cvetkovića iz sela Ribince praziluk se ne zadržava dugo. Ovo povrće je glavni sastojak za spremanje prženice, nadaleko čuvenog vranjskog delikatesa, pa svi oni koji nameravaju da je prave žure da ga nabave pre obavljanja ovog velikog posla.

Zato će Zoran i ove godine najveći deo proizvedenog praziluka prodati upravo za ovu priliku. Proizvodi ga isključivo od semena koje se u njegovoj porodici prenosi sa kolena na koleno.

Prženica je najlepša kada "prozbori" u kazanu

"Ova sorta je veoma kvalitetna. Osim toga što je otporna na biljne bolesti, jelu daje poseban šmek jer u sebi sadrži manji procenat ljutine u odnosu na neke druge sorte", priča on za Agroklub.  

Proizvodnja na otvorenom, uz mnogo vode i sve neophodne mere 

Svake godine ovo povrće proizvodi na otvorenom. Prve korenove uvek zasadi oko 20. maja kako bi među prvima mogao da ga ponudi svojim kupcima. Pre toga obavezno izugari zemlju, na kojoj je već rasturio pregoreli stajnjak. Mesec dana pre freziranja baci i veštačko đubrivo 3x15 i 3x16.

Kada to uradi, postavlja sistem za navodnjavanje kap po kap. Ukoliko se ukaže potreba, pre sadnje zemljište malo poprska vodom da bi potom mogao da zasadi strukove praziluka na razmaku od 10 cm i još jednom polije. Ove godine je zbog suše koja je bila najveća u avgustu i septembru morao svoj zasad sa 4.000 korenova da poliva svaki treći ili četvrti dan, kako bi odgajio kvalitetne strukove.

Iako je to iziskivalo veliku količinu vode nije nimalo štedeo, jer na svom imanju ima tri bogata izvora. Tokom proizvodnje najviše problema imao je sa pojavom plamenjače, zbog čega je morao zasad nekoliko puta da tretira zaštitnim sredstvima na bazi bakra. Kako nam priča, praziluk je prihranjivao i preko lista tako da je na kraju dobio proizvod koji će da zadovolji zahteve probirljivih kupaca.

Širi proizvodnju 

Ove jeseni je zadovoljan i prodajnom cenom koja po struku iznosi 30 dinara. Prošle godine je bila upola manja, pa je to jedan od razloga što ovaj povrtar već sada razmišlja o povećanju proizvodnje praziluka na oko 10.000 strukova. Ovu količinu lako može da proda, jer je proteklih godina uspostavio uspešnu sradnju sa ovdašnjim nakupcima.

"Proizvodnja praziluka ne iziskuje mnogo posla, pa je to razlog više zašto želim da povećam proizvodnju."

Rasad praziluka od semena koje se prenosi "sa kolena na koleno"

Naglašava da građani juga Srbije praziluk mnogo koriste u ishrani, a pogotovo kada dođe vreme posta i slava. Iz tog razloga se gotovo svaka domaćica pobrine da ispod nadstrešnice svoje kuće u sitan pesak urovi bar pedesetak strukova kako bi ih u svežem stanju sačuvala za jelo do proleća.

Proizvodi svoje seme

"Ne potrošim puno vremena ni kada izvesne količine treba da spremim za pijacu. Dovoljno je samo da se strukovi iščupaju iz zemlje, skinu osušeni delovi sa njih, skrati bradica i malo properu ukoliko se na njima zadržala zemlja", kaže ovaj povrtar.  

Praziluk: Princ povrća koji sporo raste i bogato nagrađuje

Dobar deo strukova nameni i za proizvodnju semena koju redovno otpočinje na proleće. Strukovi koje je urovio u zemlju vrlo brzo na vrhu isteraju čauru sa semenom. Čim ona sazri i pukne na sredini to je znak da je seme zrelo i da može da ga sakupi. Zatim ga pažljivo suši na sunčanom i promajnom mestu, a kada ga očisti od zrna koja neće da klijaju, tada je spremno za setvu.