Savremenija proizvodnja za zdraviji rod

Obrenovačka zelena pijaca puna je voća i povrća svakoga dana, raznovrsnog i svežeg. Povrće stiže sa raznih strana, ali su najveći organski snabdevači povrtari iz Posavine. Neki svoje proizvode prodaju na veliko, a neki stoje za tezgom.

Jedan od najpoznatijih povrtara u Posavini je Petar Božić. Pera i Ružica Božić se povrtarstvom bave već 30 godina, a u svom selu, nadomak Uba od 1993. godine. Danas je to izuzetno velika, ozbiljna, i stručno vođena proizvodnja. Nešto se od povrća proizvodi na otvorenom, a nešto pod desetak plastenika. Ove godine zahvaljujući podršci grada Beograda ovaj domaćin postavio je novi, moderan plastenik.

"Na površini od 70 ari je kompletna povrtarska proizvodnja. Od toga je 20 ari pod najlonom gde se kulture smenjuju, od dve do tri kulture idu na dva do tri meseca u toku godine. Dobili smo nov i dobro opremljen plastenik tzv. "Zeleni prsten". Plastenik je postavljen od naših sredstava, ali uz pomoć grada Beograda", ističe Božić.

Paradajz kao glavna kultura

Ovde kulture smenjuju jedna drugu, pa se proizvodnja organizuje u toku cele godine. Prvi proizvodi su bili salata i kupus, sada su aktuelni krastavac i paradajz, a tek će se saditi somborka i karfiol. Pera je najviše poznat po ukusnom i kvalitetnom paradjzu koji rađa skoro tokom čitave godine. U svojoj proizvodnji ovi domaćini ne koriste herbicide i klasično veštačko đubrivo pa je povrće koje stiže do potrošača kvalitetno i zdravo.

"Kod nas je primarni paradajz, ima tu i drugog povrća tokom cele godine - krastavaca, somborke, salate. Prošlog vikenda sam krenuo sa prvom etapom berbe paradajza. Ima oko tri hiljade struka za berbu od čega je dve hiljade struka posađeno u novi plastenik. U toku godine bude oko šest hiljada struka paradajza. Da bi povrće bilo zdravo, najpre rasad mora biti zdrav zato koristim isključivo nemačke supstrate koji su dezinfikovani, ne ubacujem zemlju u stajnjak, već sve ide u kontejnere. Trudim se da proizvodim organski i zdravo. Proizvodnja jeste skupa, ali se na kraju isplati, čak i ako dođe do nekog prskanja, moraju se koristiti odgovarajuća sredstava po datim procedurama", kaže ovaj povrtar.

Motika i ruke najbolje rade

Oko povrća uvek ima dosta posla, naročito ukoliko je proizvodnja ovog obima, zato za Božiće nema radnog vremena. Veliki rad i trud ipak je nagrađen jer ovo je, bar do sada bila, rentabilna proizvodnja.

"Tu nema ni početka ni kraja, pošto se u plasteniku smenjuju kulture, a nismo u prilici da koristimo herbicide pa motika i ruke rade najbolje. Radimo supruga, ja, i deca kada stignu. Radnika ne možemo da pronađemo pa radimo mi koliko možemo. Više se ne može raditi i ovo je mnogo, samo da se radi savremenije. Može se živeti od ovog posla, mi smo od bašte iškolovali našu decu, sve to od povrtarstva", zaključuje ovaj domaćin.

Ovako veliku i raznovrsnu proizvodnju Božići ne nameravaju da šire. Novi plastenici i nova znanja samo će je unaprediti, a u planu je, kako ovaj domaćin ističe, dopunsko osvetljenje plastenika, kako bi proizvodnja paradajza, po kojoj su Božići među istaknutim povrtarima, bila unapređena. Iako ovo osavremenjavanje plastenika iziskuje i dodatne troškove, Božići veruju da će rod ovakvom proizvodnjom biti zdraviji i ukusniji.

Foto:pixabay.com