Setva industrijskog paradajza: Seme direktno u zemlju, prinos do 80 t/ha

Jesenja obrada izvodi se na punu dubinu, a potom "listeri" grubo profilišu leju. Direktna setva paradajza se obično izvodi od polovine aprila, kako bi se izbegao rizik od poznih prolećnih mrazeva. Nicanje obično usledi posle dve nedelje. Zadnji rokovi ne bi smeli preći polovinu maja meseca, jer bi uslovili zakašnjenje u berbi.

Načini setve

Setva se može obaviti agregatnom mašinom ("tilter"), koja istovremeno obrazuje leje, unosi đubrivo, herbicide i seje.

Najčešće su leje širine 150 cm, a seje se obavlja u dvorede trake, sa međurednim rastojanjem od 30 cm i razmaka između traka leja 100 cm. Na svakih 25 - 30 cm u redu usejavaju se gomilice semena (četiri do sedam semenki). Ako se radi u trakama obezbeđuje se veći broj biljaka (100 do 250.000). Dubina setve je dva do tri centimetra, a količina semena oko dva kilograma po hektaru.

Šta znači sejati pod motiku i na šta paziti? Evo sedam saveta

Moguće je na napred navedeni način proizvodnje paradajza za preradu, umesto usejavanja semena, obaviti presađivanje rasada sa četiri do pet razvijenih listova, te tako dobijamo sklop biljaka od oko 25.000/ha. Ovakvim načinom dobijamo tržišno kvalitetnije plodove, ali i skuplju proizvodnju po jedinici površine. Razume se da i u ovom slučaju koristimo sortiment, sa hibridima ili sortama determinantnog (niskog) porasta.

Izbor hibrida

Od hibrida paradajza mogu se koristiti bagera F1 (rani determinantni hibrid, namenjen gajenju na otvorenom), dejzi F1 (srednje rani determinantni hibrid, namenjen gajenju na otvorenom), serdika F1 (srednje rani determinantni hibrid, namenjen gajenju na otvorenom), džoker F1 (srednje kasni determinantni hibrid, namenjen gajenju na otvorenom), mauntin prajd F1 (srednje rani determinantni hibrid, namenjen gajenju na otvorenom), red river (srednje rana determinantna sorta, namenjena preradi i mehanizovanoj berbi), red hanter F1 (srednje rani determinantni hibrid, namenjen preradi i mehanizovanoj berbi), rio grande (srednje kasna determinanta sorta, namenjena preradi, za ručnu i mehanizovanu berbu) i brigejd F1 (srednje kasni determinantni hibrid, namenjen preradi i mehanizovanoj berbi).

Nega posle setve

U proizvodnji paradajza iz semena prvo kultivisanje izvodimo kada biljke imaju dva do tri stalna lista, na dubini tri do pet centimetara, nikako kasnije zbog moguće povrede korenovog sistema. Kasnija kultivacija zavisi od stanja zemljišta. Proređivanje biljaka je kada imaju dva do tri stalna lista, nikako kasnije zbog moguće povrede korenovog sistema susednih biljaka. U "kućici" se ostavljaju tri do četiri biljke. Ako je setva obavljena u nizu, biljke se proređuju na 10 - 15 cm u redu.

Navodnjavanje se izvodi najčešće "brazdama", formiranim tokom obrazovanja leja. Najefikasniji i najsigurniji sistem navodnjavanja je "kap po kap", koji se sve više primenjuje.

Zaštita od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova radi se kao i kod proizvodnje iz rasada.

Berba

Paradajz iz semena, namenjen industrijskoj preradi, bere se kombajnima kada je oko 70 - 80 odsto plodova zrelo (crveno). Provera zrelosti je na sledeći način: iščupa se po nekoliko biljaka, plodovi stresu sa njih, prebroje i izračuna procenat zrelosti. Berba kombajnima je jednokratna, tako što kombajni kose biljke uz samo zemljište, uvlače ih u unutrašnjost i sa njih posebnim tresačima odvajaju plodove.

Elektronskim uređajima odstranjuju se nedozreli plodovi i eventualne primese, a zreli plodovi transportuju se u velike sanduke ili prikolice kojima se dopremaju na preradu. Učinci samohodnih jednorednih kombajna su osam do deset tona ubranih plodova za sat vremena. Preduslovi uspešne mehanizovane berbe su fino obrađeno i poravnato zemljište bez grudvi i kamenja, nezakorovljen usev, te sorte čvrstih plodova, koji se lako odvajaju od drški. Najčešći prinosi industrijskog paradajza iznose 50 - 80 t/ha.

Sa ciljem podspešivanja ujednačenog sazrevanja plodova, kada je oko 25 odsto plodova dobilo crvenkastu boju, usev se tretira etrelom (dve do četiri litre/1.000 litara vode).