Pucanje plodova javlja se svake godine. Pukotine umanjuju tržišnu vrednost, menjaju ukus i izgled povrća, a kroz njih se naseljavaju prouzrokovači truljenja koji mogu dovesti do potpunog propadanja paradajza.
Paradajz je najčešća vrsta povrća koju uzgajamo u bašti. Njegov uzgoj nije tako jednostavan kako nam se čini na prvi pogled. Celi njegov vegetacijski period prate brojna oboljenja, napadi insekata i drugi problemi. Jedna od čestih situacija koja se javlja na plodovima svake godine je njihovo pucanje.
Pucanje paradajza može se javiti i na zelenim, ali i na zrelim plodovima. Ovakvo povrće ima manju tržišnu vrednost. Plodovi su podložniji propadanju zbog naseljavanja gljivica i bakterija koje dovode do potpunog truljenja. Pucanje može biti kružno ili zrakasto, od osnove i širi se po čitavom plodu. Kod kružnih pukotina može biti obuhvaćen celi paradajz, a zrakaste pukotine se šire od osnove prema vrhu povrća.
Neke sorte više su podložne pojavi pucanja od drugih. Čeri paradajz je sklon ovoj pojavi i preporučuje se da se bere pre potpunog dozrevanja. Osim što neke sorte brže pucaju, na to takođe imaju uticaj i uslovi proizvodnje i primenjene agrotehničke mere.
Do pucanja dolazi kada period suše i visokih temperatura bude naglo prekinut obilnom kišom ili obilnim zalivanjem. Biljka tokom sušnog perioda pati od nedostatka vode, jer ima velike zahteve za vlagom. Kada padne obilna kiša na suvu zemlju, onda usev u kratkom periodu dobije previše vlage.
Plod u ograničenom vremenskom periodu usvaja vodu, a njegov rast, posebno površinskog sloja, ne može da isprati nagli priliv vode. Unutrašnjost ploda se širi, a površina puca zbog pritiska. Pokožica ploda takođe puca, jer se ne može razvući. Pucanje smanjuje unutrašnji pritisak, ali istovremeno pukotine postaju ulaz za prodor patogena koji izazivaju truljenje, menjaju ukus i izgled povrća.
Paradajz sa pukotinama treba brzo obrati i iskoristiti kako bi preduhitrili njegovo dalje propadanje. Oštećeni delovi se odseku i uklone pre upotrebe.
Odabirom sorti i hibrida koji su otporni, napravićemo prvi korak u sprečavanju pojave pucanja.
Veliku pažnju treba posvetiti ravnomernom zalivanju paradajza i snabdevenosti zemljišta vlagom. Vremenske prilike ne možemo programirati, ali možemo imati dobar odgovor na njihove promene. Tokom celog vegetacijskog perioda potrebno je obezbediti zalivanje biljaka. U proseku je po biljci potrebno od jednog do tri litra vode u toku jedne nedelje. Treba da uzmemo u obzir ukupne padavine tokom tih sedam dana i vodu koju smo dodali zalivanjem.
Sistemi za navodnjavanje povrća - paradajzu i paprici treba "kap po kap", a kupusnjačama kišnica
Đubrenje treba da je u skladu sa razvojem paradajza. Na početku vegetacije treba mu dodati đubriva koja imaju nešto više azota, a od pojave cvetova i plodova dodaju se hraniva bogata kalijumom i fosforom. Dodavanje previše azota u ovom peridu može pogodovati pojavi pucanja paradajza.
Ukoliko je suša trajala, a mi nismo mogli da omogućimo redovno snabdevanje vodom, dodavanje treba da bude postepeno. Nikako ne smemo uraditi obilno zalivanje jer će upravo to dovesti do pucanja plodova. Vlaženje se obavlja postepeno sa povećanjem količine vode.
Tagovi
Autorka
