Srbija voli povrće - na kom smo mestu u svetu po proizvodnji?

U Republici Srbiji povrtarske kulture gaje se u gotovo svim regionima. U zavisnosti od agroekoloških uslova proizvodnje, ona se obavlja kako na otvorenom, tako i u zaštićenom prostoru, s tim da je uglavnom zastupljena proizvodnja na otvorenom polju, oko 62 odsto od ukupnih površina na kojima se obavlja proizvodnja povrća, navodi stručnjak za povrtarstvo Goran Pavlović iz PSSS Smederevo.

Prosečan udeo sektora povrća u ukupnoj vrednosti u 2018. iznosio je 7,79 odsto. Prema Republičkom zavodu za statistiku, povrtarska proizvodnja se u Republici Srbiji obavlja u proseku na 120.000 hektara (desetogodišnji prosek), što čini 3,5 odsto ukupnih obradivih površina. Međutim, površine na kojima se obavlja proizvodnja povrća su u padu, a razlog smanjenja je prvenstveno nedostatak radne snage, čije angažovanje predstavlja determinišući faktor obavljanja i proširenja ove proizvodnje.

Deseti u Evropi

Prema površinama na kojima se obavlja povrtarska proizvodnja, Republika Srbija je 67. zemlja u svetu i 10. zemlja u Evropi. Najzastupljenije povrće koje se gaji u našoj zemlji su krompir, paradajz, paprika, dinja i lubenica, krastavac, kupus i kelj.

Povrće se najviše gaji u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (37,44 odsto), dok se u regionu Južne i Istočne Srbije nalazi na 33,04 odsto površina pod povrćem u odnosu na ukupne. Zatim sledi region Vojvodine sa 23,49 odsto, dok se najmanje površine pod povrćem u Republici Srbiji nalaze u Beogradskom regionu (6,03 odsto).

Kako smo ranije pisali, i ova proizvodnja je na udaru klimatskih promena, te treba delovati odmah i svakodnevno. I državni podsticaji, kako je napomenuto jednom prilikom Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, treba da budu prilagođeni klimatskim promenama.