Šta je pored kvalitetnog semena još potrebno za proizvodnju rasada ranog kupusa?

Setva semena za proizvodnju rasada ranog kupusa na otvorenom polju u Pčinjskom okrugu počinje tokom januara i februara, u toplim lejama i kontejnerima. Rasađivanje se obavlja, zavisno od vremena setve, vremenskih prilika i planiranog plasmana, krajem februara, tokom marta i aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida - krajem maja, tokom juna i jula. Sadnju kupusa na otvorenom treba prilagoditi vremenskim uslovima kako ne bi došlo do propadanja biljaka.

"Za proizvodnju ranog kupusa rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se najčešće obavlja krajem januara ili početkom februara, odnosno pravilo je oko 40 dana pre rasađivanja na otvoreno polje", ističe savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković i naglašava da ukoliko se planira pikiranje rasada onda se setva obavlja najčešće u drugoj polovini februara meseca.

Neophodno kvalitetno seme

Pre same setve je, po njenim rečima, neophodno izabrati kvalitetno i zdravstveno bezbedno seme za ranu proizvodnju. Takođe je potrebno da leje budu dobro pripremljene, odnosno da je zemljište od koga se prave bogato hranljivim sastojcima, mrvičaste strukture sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom (dobro drenirano). Same leje treba uvek da budu postavljene na osunčanim i dobro prosvetljenim stranama i zaštićene od hladnih vetrova.

"Danas postoji u prodaji čitava paleta različitih suspstrata koji se koriste u tu svrhu. Veoma je jednostavno napraviti i sopstveni supstrat, koji najčešće predstavlja mešavinu komposta 40 do 50 odsto, treseta 10 do 20 odsto, baštenske zemlje 20 do 30 odsto, peska 20 do 25 odsto i kombinovanog mineralnog đubriva NPK 16:16:16 dva do četiri odsto", kaže stručnjak za ratarstvo i dodaje da prilikom pripreme treba voditi računa da smeša bude dobro izmešana, prosejana od grubljih struktura i dezinfikovana.

Ona savetuje da setvu semena u leje treba obaviti na odgovarajućoj dubini u proseku 0,5 do jednog centimetra kako bi ono u što kraćem roku niklo. Seme se seje u plitke brazdice, koje se nakon setve blago pokrivaju zemljom i zalivaju. Da bi se dobio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati u početku sa dva do tri, a kasnije sa tri do četiri l/m².

Svetlost ima značajnu ulogu za normalan rast i razvoj biljaka i zato je neophodno dovoljno obezbediti, pre svega prirodnu, a ako ne može, onda izvor veštačke svetlosti. Takođe sklop biljaka ima veliki uticaj na kvalitet rasada, jer ako je gust dolazi do njegovog zasenjivanja i izduživanja. Temeparaturu treba održavati u rasponu od 17 do 23 Celzijusova stepena da bi biljke imale optimalne uslove za rast i razvoj, a ako se potrebna temperatura ne može obezbediti prirodnim putem, onda treba koristiti razne grejalice.

Tri načina proizvodnje rasada kupusa: Koji odabrati?

Veoma je važno održati i optimalnu vlažnost vazduha koja treba da je u intervalu od 70 do 75 odsto, tako da se u lejama potrebna vlaga tokom perioda proizvodnje rasada nikako ne gubi.

"Nakon klijanja i nicanja rasada, pogotovo ako nije dovoljno zelen, bujan i čvrst, a ostali uslovi dobri, prihrana predstavlja neizostavnu meru i zato u te svrhe treba primeniti NPK 20:20:20 u količini 50 gr + aminokiseline, organske kiseline i inhibitori rasta u količini pet do 10 gr, rastvorenih u 10 litara vode", savetuje Lazović-Đokovićeva i poručuje da se ovaj postupak često može ponoviti u toku proizvodnje rasada.

Potrebno dovoljno prostora za rast

Pikiranje ili presađivanje rasada u novu pripremljenu leju je, po njenim rečima, veoma bitna mera koja se sprovodi sa ciljem da biljke imaju dovoljno prostora za normalan rast i razvoj, na većem rastojanju (osam do 12 cm x osam do 12cm), i to samo zdrave i dobro razvijene biljke (najmanje prva dva lista). Nakon rasađivanja obavezna je primena zalivanja biljaka mlakom vodom, i zasenjivanje u trajanju od jednog do dva dana, zbog gubitka vlage.

"Kaljenje rasada za sadnju na otvorenom polju podrazumeva da tokom sedam do 14 dana, rasad izlažemo spoljašnjem uticaju samo tokom dana, a nakon toga još nedelju izlažemo i tokom dana i noći, a sve u cilju njegovog prilagođavanja spoljašnjim uslovima", kaže vranjski savetodavac.

Rasađivanje rasada kupusa (sadnja) se sprovodi na prethodno dobro pripremljenom zemljištu za ranu proizvodnju u plastenicima, ali i na otvorenom polju, gde se rasad sadi na međuredni razmak od 50 cm i u redu od 30 do 40 cm, kao i na nešto veću dubinu, na kojoj je bio u leji tokom proizvodnje. Najčešći rokovi sadnje u zaštićenom prostoru su od 15. do 20. februara, a na otvorenom polju od 15. do 20. marta. Danas osim ručne postoji i mašinska sadnja rasada na otvornom polju. Sadi se isključivo zdrav i dobro razvijen rasad sa pet do šest listova.

Kvalitetan sadni materijal ne znači istovremeno visok i stabilan prinos dobrog kvaliteta ako se i nakon sadnje ne nastavi sa pravilnom i pravovremenom negom posađenog rasada i primenom svih neophodnih mera da bi se došlo do željenog rezultata.

Ekonomski gledano, kupus predstavlja veoma značajnu povrtarsku vrstu koja se, uglavnom, gaji na otvorenom polju, a u poslednje vreme, sve više i u različitim oblicima zaštićenog prostora ili pod agrotekstilom.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor