Suša i visoke temperature pogoduju grinjama u povrću

Ekstremno visoke temperature i dug sušni period praćen niskom relativnom vlagom, stvorili su pogodne uslove za razvoj štetnih grinja u usevima paprike, paradajza i krastavca koji se proizvode na otvorenom polju, ali i u zaštićenom prostoru.

Najčešće vrste grinja koje se javljaju na pomenutim povrtarskim kulturama su: običan paučinar (Tetranychus urticae) i rđasta grinja paradajza (Aculops lycopersici).

Visoka temperatura i duži period bez padavina

Običan paučinar je veličine svega pola milimetara i naseljava naličje lista hraneći se biljnim sokovima. Simptomi se javljaju na licu lista u vidu svetlih pega koje počinje da žuti, suši se i na kraju opada, dok se na naličju uočava karakteristična paučinasta masa. Razvoju i razmnožavanju ove grinje pogoduje temperatura koja prelazi 25 stepeni, kao i duži period bez padavina.

Običan paučinar na povrtarskim vrstama može da ima između šest i 13 generacija godišnje, a prezimljava u stadijumu ženke u opalom lišću, biljnim ostacima, na kori drveta ili u površinskom sloju zemlje. Ženka izlazi tokom maja i nakon ishrane na korovima, prelazi na povrće praveći štete koje direktno utiču na prinos.

Rđasta grinja paradajza je žuto-smeđe boje, duga svega 0,2 milimetara, pa tako nije vidljiva golim okom. Kao i prethodna štetna vrsta, razmnožava se na visokim temperaturama, a jednu generaciju razvija za samo sedam dana. Simptomi se manifestuju na lišću koje počinje da se uvija po obodu i dobija karakterističnu bronzanu boju. Tom prilikom dolazi i do opadanja cvetova, slabijeg zametanja, a na već formiranim plodovima se stvara ispucala pokožica, nalik na plutu. Stablo na početku izlgeda kao da je premazano uljem, a kasnije dobija rđasto-bronzanu boju. Usled prenamnožavanja i jačeg napada može da dođe do propadanja čitavih biljaka.

Bitno je napomenuti da se kod rđaste grinje ne formira paučina kao kod prethodne štetne vrste. Širi se vazdušnim putem, kontaktom između biljaka, alatom, odećom i sadnim materijalom.

Jedna od mera je i plodored

Dodatni problem stvara i činjenica da se radi o štetnim organizmima mikroskopske veličine, nevidljive golim okom, pa se u tom slučaju najčešće mogu uočiti samo simptomi. Zato je važno odreagovati onog trenutka čim se oni primete.

Preventivne i agrotehničke mere koje je potrebno primeniti kako bi se sprečila aktivnost i napad grinja na povrtarskim kulturama su, na prvom mestu, plodored, a potom i uklanjanaje biljnih ostataka, upotreba zdravog sadnog materijala, uklanjanje zaraženih biljaka, suzbijanje korovskih vrsta, izbalansirano đubrenje azotom, dobra provetrenost i adekvatna gustina biljaka. Redovan pregled useva je, takođe, jedna od važnih mera, jer se u tom slučaju može odreagovati na vreme.

Sunce prži plodove: Evo kako sprečiti opekotine paradajza i paprike

Biološka zaštita podrazumeva upotrebu predatorskih grinja koje se najčešće koriste u zaštićenom prostoru, a to su: Phytoseiulus persimilis, Neoseiulus californicus i Amblyseius andersoni. Ova vrsta zaštite je efikasnija kada je u pitanju običan paučinar, dok je kod rđaste grinje manje pouzdana.

Kada je reč o hemijskoj zaštiti, ona podrazumeva primenu registrovanih akaricida, s tim da je neophodno obratiti pažnju na karencu, preporučenu dozu, razvojnom stadijumu grinje, kao i na maksimalnom broju tretmana u toku vegetacije. Ne preporučuje se primena iste aktivne materije više puta, već rotacija preparata različitih mehanizama delovanja. Tretman treba obaviti u kasnim popodnevnim ili večernjim satima, pri suvom vremenu bez vetra.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor