Najviše se zaradi od biljne vrste kod koje ima i najviše posla, a to je paradajz. Traži dosta rada i nege, ali se na kraju uvek isplati. Kod ostalih manje se radi, ali su i cene nešto niže.
Plastenička proizvodnja u Sremu poslednjih godina dobija sve veći značaj. U Sremu je dosta upsešnih povrtara koji se isključivo bave proizvodnjom u zatvorenom, a jedan od njih je i Antun Markić iz Rume koji se povrtarstvom bavi skoro 15 godina.
Za Antuna Markića povrtara iz Rume nema više tajni u plasteničkoj proizvodnji. Dugogodišnje iskustvo u toj vrsti prozvodnje svrstava ga u red najuspešnijih povrtara. Sada u svojim plastenicima ima paradajz, krastavac i zelenu salatu. Ponosan je što je u plastenicima sve "pod konac" i što proizvodi kvalitetnu robu za koju ima obezbeđeno tržište. Trudim se da održim ovu proizvodnju.
"U plastenicima trenutno imam zelenu salatu, paradajz i krstavac. Na otvorenom ima nešto celera, koji može veoma dobro da se proda i zelene salate. U planu je da na otvorenom prostoru bude i paprike, kaže Markić. To su biljne vrste koje svake godine gajimo i koje donose dobru zaradu. Najviše se zaradi od biljne vrste kod koje ima i najviše posla, a to je paradajz. Traži dosta rada i nege, ali se na kraju uvek isplati. Kod ostalih manje se radi, ali su i cene nešto niže. Baš zato ja imam dva plastenika pod paradajzom", dodaje Antun Markić.
Sve je počelo pre 15-tak godina, malo stidljivo ali se došlo do proizvodnje koja je respekt. U plastencima je i sistem za zalivanje, sistem za grejanje, a prošle godine Markić je otišao i korak dalje u modernizaciji. Nabavio je plastenike na naduvavanje. "To sam morao da učinim kako bi bio sigurniji u proizvodnju tokom zime, kada su jutarnji mrazevi. Na primer ako je napolju minus sedam stepeni, kada se plastenci naduvaju temperatura sasvim zadovoljavajuća za gajenu biljku. Ima dva sloja folije između kojih se napravi prostor oko 20 cm i ispuni se vazduhom", objašnjava Markić.
Markić kaže i da tokom čitave godine u plastenicima ima povrća. Nakon paradajza i krastavaca na red dolaze kornišoni i ponovo zelena salata. Kaže nije teško raditi nedostaju samo poznate i stabilne cene. Navodi primer Nemačke u kojoj stočari imaju zagarantovanu cenu u otkupu bez obzira na situaciju na tržištu. "Mi bismo bili zadovoljni samo kada bismo znali sigurnu cenu. Nije bitno koliko, ali da znamo i onda bi se lako uklopili. U Nemačkoj, primera radi stočar zna da će dobti evro i 10 centi za kilogram tovljenika, bez obzira kakva je situacija na tržištu. I to je prava stvar. Dok kod nas ne bude tako, prolazićemo kao i do sada. Jedne godine zaradiću na paradajzu, jedne na krastavcima ili salati. Ali mora se raditi, i ja naravno, neću odustati“, objašnjava naš sagovrnik.
Iako je kod nas situacija uvek neizvesna, Markić se ne plaši. Godinama je stvarao imidž dobrog povrtara i uspeo da za sve što proizvede ima tržište. Kaže već sada, iako do berbe ima dosta vremena celokupan rod paradajza je i prodat. Slično je i sa krastavcima i zelenom salatom.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
