Dug period vegetacije, kolebanje temperature i mnogi drugi faktori doprinose sporijem zrenju plodova. Šta možemo da učinimo da se ovaj proces odvija brže?
Paradajz je kultura koja ima dug period vegetacije, odnosno dug period rasta i razvoja do ploda kojeg ćemo ubrati. Da bi dozreo potrebna mu je velika količina toplote i sunca. Tek u ovakvim uslovima formiraće sočne plodove izražene arome i ukusa.
Sazrevanje možemo da ubrzamo u periodu vegetacije stvarajući povoljne uslove. Ono što može da bude problem je što će sadržaj šećera biti manji. Međutim, i to možemo da rešimo.
Ove godine smo svedoci promenljivih vremenskih uslova koji ne idu na ruku sazrevanju. Topli dani se smenjuju sa hladnijim, a kako idemo prema kraju meseca noći postaju sve hladnije. Kao rezultat velike razlike u dnevnoj i noćnoj temperaturi stvara se rosa, visoka vlažnost. To dovodi do propadanja listova, ali i pojave raznih oboljenja, poput kasne plamenjače koja u potpunosti može da uništi usev. Zbog toga treba da sprovodimo zaštitu.
Možemo da koristimo nekoliko metoda kako bi ubrzali zrenje. Osnovno je pinciranje ili prikraćivanje vrha biljke. Kako ova vrsta potiče iz tropskih područja i tamo je višegodišnja ona tokom cele vegetacije raste i stvara cvetove, plodove sve do prvog mraza. U tome se krije zamka. Na otvorenom u prvom delu avgusta potrebno je obaviti prikraćivanje kako cvetovi i mladi vegetativni prirasti ne bi oduzimali hraniva i vodu od već formiranih plodova. Kada je usev u plasteniku ovu meru možete da obavite kasnije. Drugi način je da uklanjate novoformirane cvetne grane.
U ovom periodu ne treba zaboraviti uklanjanje zaperaka. I oni će bespotrebno trošiti hraniva i vodu. Druga uloga uklanjanja zaperaka, ali i suvišnih listova, je poboljšavanje ventilacije žbuna. To biljci omogućava da se brže osuši od rose, vlage. Plodovi su više izloženi suncu, što ubrzava procese zrenja, dolazi do nakupljanja šećera.
Sada se smanjuje količina vode za zalivanje. Blagi nedostatak vlage u zemljištu će ubrzati procese dozrevanja, zaustavlja se vegetativni rast. Obratite pažnju na đubriva koja koristite za prihranu. Biljci više nije potreban azot koji podstiče vegetativni rast, odlaže dozrevanje i daje lošiji ukus plodova. Sada se prihrana obavlja đubrivima bogatim kalijumom i elementima u tragovima. Ne zaboravite minerale kao što su jod, magnezijum.
Biljkama će odgovarati dodavanje rastvora drvenog pepela. U 10 litara vode rastvori se jedna čaša pepela, dobro promeša i ostavi preko noći. Okolo svake biljke se zalije jednom litrom ovog đubriva.
Tagovi
Autorka
