Uvenuće paprika i pasulja - bolesti visokih temperatura

Kod mnogih povrtara koji povrće uzgajaju na otvorenom došlo je do pojave uvenuća paprika i graha. Uzročnik ove bolesti na paprikama je gljivica Verticillium dahliae, a na grahu je reč o gljivici Fusarium solani. 

Zajedno za obe gljivice jeste da se pojavljuju leti, početkom ili u drugoj polovini avgusta, u vreme najvećih vrućina kada dnevne temperature prelaze 35°C, a noćne se kreću oko 20°C.

Dolazi do začepljenja provodnih sudova

Kod paprike koja je ustvari tropska biljka jer voli visoke temperature i mnogo vode, karakteristično je da se biljke osuše za jednu noć, naročito ako su se stabljike u večernjim časovima zalivale sa dosta vode. Gljivica začepi provodne sudove kod korenovog vrata zbog čega nema protoka hraniva do nadzemnih delova stabla pa dolazi do sušenja listova, a plodovi dobiju crvenu boju uz vodenaste lezije.

Ako presečete stabljiku popreko, ispod kore vidi se tamno smeđi prsten uz samu koru stabla.

Ne navodnjavati svaki dan stabljike

Mnogi proizvođači greše jer navodnjavaju biljke svaki dan što je pogrešno. Ovo se odnosi i na paradajz koji se zna zalivati svaki dan za vreme velikih sparina što takođe ne treba raditi. Paprici je potrebno više vode od paradajza i ona se može češće navodnjavati, svaki drugi do treći dan, naročito ako nema malča oko stabljike. Pošto gljivica voli vlagu oko korena, odnosno, gde se spajaju zemlja i stabljika, intenzivno zalivanje, u kombinaciji sa nešto nižim noćnim temperaturama, idealni su za razvoj patogena.

Mere borbe nisu lake. Stručnjaci predlažu plodored i setvu otpornih sorata. U sistem za navodnjavanje mogu da se ubace tečnosti koje snižavaju pH zemljišta jer mnoge gljivice vole kiseliju sredinu.

I pasulj osetljiv na visoku temperaturu i vlagu

Što se tiče pasulja, i njega leti napadaju bolesti među kojima je jedna od važnijih Fusarium solani koja uzrokuje uvenuće stabljika. Pošto se, kao i Verticillium kod paprika, razvija u zemljištu, na kraju dolazi do propadanja korena i sušenja cele biljke. I ona voli visoke dnevne temperature i mnogo vlage u zoni korena i oko biljaka.

Prvo dolazi do žutila na listovima, a zatim i sušenja stabljika. Dolazi i do ranijeg i neujednačenog dozrevanja mahuna. I kod ove bolesti stručnjaci, kao meru borbe, predlažu plodored.

Zelena stenica smanjuje vrednost plodova

Kao i prošlih godina, i ove godine štetu u plastenicima i na otvorenom čini zelena stenica (Nezara viridula). Insekt napada veliki broj povrtarskih kultura. Šteta se manifestuje na plodovima tako što se pojavljuju belkaste ili žućkaste pege, pojedinačne ili spojene, koje smanjuju tržišnu vrednost plodova paprika, paradajza i ostalog povrća.

Mere borbe protiv ove štetočine nisu jednostavne jer su otporne na većinu insekticida.

Stenice ne podnose začine - oterajte ih nanom, cimetom i belim lukom

Osim sa začinima kao što su čili paprika, ljuta mlevena paprika, cimet, biber, beli i crveni luk, kao i sirće sa devet odsto alkohola, pojedini proizvođači uspeli su da oteraju štetočinu uz pomoć preparata King bo i dobrim starim Neem uljem.