Krompir se vadi se u fiziološkoj zrelosti, a u našim uslovima to je polovina avgusta i septembar. Najbolje je posao započeti kada je veme sunčano i suvo.
Za proizvodnju krompira, jednako kao i drugih kultura, ova godina je bila problematična. Iako je u početnim fazama razvoja bio u dobroj kondiciji, sušni period uz ekstremno visoke temperature, koji je usledio u julu i avgustu, doveo je do ranijeg završetka vegetacije, većeg broja sitnijih nedovoljno nalivenih krtola, pojave bolesti nadzemnih organa biljke, a kasnije i do povećane truleži krtola.
Proizvođači koji su navodnjavali krompir mogu očekivati nešto bolji prinos, navodi savetodavac Bojana Panić iz Resora za pružanje stručnih usluga PSSRS, dodavši da uz visoke temperature koje traju duži period ni navodnjavanje nije imalo veliki efekat.
Vreme vađenja krompira zavisi od klimatskih uslova i sorte. Vadi se u fiziološkoj zrelosti, a u našim uslovima to je polovina avgusta i septembar. Najbolje je ovaj posao započeti kada je vreme sunčano i suvo, zbog lakše obrade, čišćenja i transporta krompira.
"Treba paziti da ne dođe do oštećenja pokožice i prevelikog izlaganja suncu, usled čega dolazi do pojave ožegotina. Pokožica treba da je čvrsta i da se ne ljušti", precizira Panićeva.
Kako bi vađenje bilo uspešno i neometano, a izvađene krtole mogle da se čuvaju duži period tokom skladištenja, potrebno je prethodno obaviti uništavanje cime, što se može izvesti na dva načina:
Hemijski se obavlja registrovanim preparatima na bazi piraflufen-etila i drugih. Nakon uništavanja cime, krompir treba da ostane u zemlji najmanje 14-20 dana i tek nakon tog perioda pristupa se njegovom vađenju.
Posebno se mora paziti da ne bi došlo do mehaničkog oštećenja tokom vađenja, utovara, transporta i istovara krompira.
"Isto tako voditi računa o oštećenim krtolama i onima koje je zahvatila trulež da se prilikom kupljenja odbace i ne mešaju sa zdravim", dodaje savetodavac.
Kartola nakon vađenja sadrži dosta vode zbog čega je podložna ošećenju ili procesu klijanja ukoliko se ne obavi pravilno skladištenje. Kako bi se taj proces sprečio, skladište treba da bude suvo, sa nižom temperaturom od 4-8 °C. Optimalna vlažnost vazduha u skladištima je od 92-95 odsto.
"Kada se krompir sa njive doveze u skladište potrebno je da prođe period adaptacije koji traje dve do tri nedelje, na temperaturi 10-15°C, da rane koje su nastale tokom vađenja zarastu kako ne bi došlo do prodora parazita u krtolu", ističe Panićeva, pojasnivši kako se na ovaj način postiže sigurnije i dugotrajnije čuvanje kao i zaštita od bolesti uskladištenog krompira.
Poštovanjem svih mera tokom proizvodnje, vađenja i skladištenja možemo očekivati dobar kvalitet konzumnog krompira.
Tagovi
Autorka
