Vreme je za rasađivanje plavog patlidžana: Koliko vode i kada prihranu traži?

Plavi patlidžan (Solanum melongena L.) vodi poreklo iz tropskih predela Indije. Jednogodišnja je zeljasta biljka. Gaji se na manjim površinama nego paradajz i paprika. Na afričkom i azijskom kontinentu ceni se kao korisno povrće i nazivaju ga mesom, jer je bogato biljnim belančevinama i male je kalorične vrednosti. Međutim, ne može se konzumirati svež jer sadrži alkaloid solanin, te se priprema na razne načine.

Najveće površine pod plavim patlidžanom su u Aziji na koju otpada 90 odsto ukupnog svetskog prinosa. Može se gajiti na otvorenom polju i u zaštićenim prostorima (staklenici i plastenici). Plavi patlidžan je slabo kaloričan. Sadrži 0,9 g proteina, pet grama ugljenohidrata i 0,82 g svarljivih vlakana u 100 g ploda. Pored vitamina C, plod sadrži nikotinsku kiselinu, vitamin B1, B2 i u tragovima karotinoide.

Uspevanje

To je autogama, moguće ksenogama, jednogodišnja povrtarska biljka. Ima vrlo velike zahteve za toplotom. Niske temperature ne podnosi, a izrazito visoke takođe ne podnosi jer formira deformisane cvetove i plodove. Minimalna temperatura za nicanje je 15^oC, ali je optimum 22^oC. Optimalne temperature razvoja su od 25 - 28^oC. Na temperaturi od 15^oC odbacuje cvetove, a na 10^oC prestaje da raste, dok na 4^oC uginjava. Za normalan rast i razviće plavog patlidžana potrebno bar tri meseca sa srednjednevnim temperaturama iznad 20^oC.

"Šnicla" iz bašte radije za prodaju nego za jelo: Šta ne znamo o plavom patlidžanu?

Tipična je biljka kratkog dana. Ukoliko nema dovoljno svetlosti slabo raste i slabo cveta, a listovi etioliraju. Ima izražene zahteve za intenzitetom svetlosti, što je u korelaciji sa temperaturom.

Ima veće potrebe za vodom u početnim stadijumima razvića. Kada se dobro ožili uspešno izdržava i dugotrajne suše. Zemljišni PVK = oko 80 odsto. Osetljivost na sušu uvećana je u periodu cvetanja, kada može doći do opadanja cvetova usled nedostatka vlage u zemljištu. Najveći zahtevi za vodom su u fazi plodonošenja. Tada se preporučuje svakodnevno navodnjavanje sistemom "kap po kap". Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha iznosi 55 - 65%.

Plavi patlidžan dobro uspeva na plodnom, humusnom i rastresitom zemljištu. Hladna i teška zemljišta ne podnosi. Može uspevati i na slabo zaslanjenim zemljištima. Ipak, birati plodna, duboka, srednje teška zemljišta, dobrih vodnovazdušnih osobina. Zemljišni pH=5,5 - 8,0.

Đubrenje

Način đubrenja plavog patlidžana: stajnjak po potrebi sa oranjem, NPK=7:14:21 700 kg/ha zaorati u osnovnoj obradi, NPK 7:14:21=150 kg/ha uneti pred sadnju, uneti KAN, 100 - 150 kg/ha sa dve do tri prihrane.

Gajenje

Seje se u plastenike za ranu proizvodnju na otvorenom. Bitno je da ne dozvolimo da temperatura u toplom zaštićenom prostoru padne ispod 5 - 6^oC. Za ranu proizvodnju je setva rasada polovinom februara. Veličina lončića (saksija) u koji se pikira rasad treba biti osam do 10 cm prečnika, jer se u protivnom dobije slabiji rasad za proizvodnju, koji onda i u polju daje niži prinos.

Temperatura prilikom proizvodnje rasada je veoma značajna. Plavi patlidžan je u toj fazi osetljiv na promene temperature, više nego ostale vrste povrća. Ako su noćne temperature 10 - 11^oC, dolazi do deformacije cvetova, plodovi se slabo zameću i ako se razvijaju, deformisani su i neujednačene boje.

Pred sadnju rasad ne treba zasušivati (kaliti) kao kod drugih kultura, jer plavi patlidžan to ne podnosi. Za 250 kvalitetnih biljaka rasada potreban je jedan gram semena. Biljke se presađuju na obrađeno, pripremljeno i pođubreno zemljište kada prestane opasnost od mraza. Rasad starosti 50 - 60 dana rasađuje se sredinom maja, sa prolaskom opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. U svakom slučaju, sigurniji je prijem biljaka kada je rasad proizveden u hranljivim saksijama ili lončićima.

Kod gajenja na otvorenom, ali i u zaštićenom prostoru razmak sadnje je 60 - 80 cm između redova, a u redu 30 - 50 cm. Sađenje se obavlja ručno na manjim površinama ili sadilicama rasada na njivskim površinama. Nakon sadnje, biljke se dobro zaliju (1 - 1,5 L vode za svaku biljku) i ostave tako oko 20 dana, jer proces ukorenjavanja teče vrlo sporo. Setva za kasniju proizvodnju obavlja se druge ili treće dekade marta u zaštićene prostore.

Nega

Tokom vegetacije nekoliko puta obavlja se međuredna kultivacija zemljišta. Prvo zalivanje obavlja se odmah po rasađivanju, a ostala prema potrebi, naročito tokom cvetanja i u momentu obrazovanja plodova. Najčešće se ukupan broj zalivanja izvodi pet do šest puta, sa zalivnim normama 30 do 35 L/m2. Prihranjivanje se izvodi nakon ukorenjavanja rasađenih biljaka, kada se biljke malo nagrnu, a zatim drugo prihranjivanje kada biljke počnu da formiraju plodove. Izvodi se zajedno sa kultivacijom zemljišta.

Drugo nagrtanje je kada biljke počnu cvetati. Vrh, iznad gornjeg formiranog ploda, prekrati se kada biljka razvije pet do šest plodova, a grančice koje ne nose cvet odstranjuju se, čime se ubrzava zrenje plodova.

Berba i čuvanje

Berbi se pristupa kada plodovi dostignu tipična sortna obeležja hibrida ili sorte (oblik, veličinu, boju, sjaj). Obično prvi plodovi pristižu krajem jula. Berba traje veoma dugo, odnosno do kasne jeseni. Mlađe plodove ne treba brati, jer su veoma neukusni, dok su stariji tvrdi i celulozni. Berba plodova se obavlja tako što se peteljke (drške) plodova odsecaju oštrim nožem ili makazama i to zajedno sa drškom i sasušenim listićima.

Obično se izvodi svakih četiri do pet dana, a u početku svakih sedam do 10 dana, s tim da berba počinje 60 - 70 dana od sadnje. Obrani plodovi se operu, klasiraju i slože u ambalažu. Ne mogu se dobro održati na običnoj temperaturi, već se moraju plasirati na tržište ili držati u rashlađenim prostorijama, pri temperaturi dva do 8^oC i relativnoj vlažnosti vazduha 85 do 90 %. U tim uslovima mogu se čuvati do 20 dana.

Prema drugim podacima, sveže ubrani plodovi mogu se uspešno čuvati 10 - 15 dana na temperaturi pet do 10^oC i RVV 85 - 90 %. Međutim, na sobnoj temperaturi plodovi se čuvaju pet do sedam dana. Prosečan prinos plavog patlidžana iznosi 30 - 50 t/ha.