Za proizvođače zelene salata u plastenicima ovo je period kada imaju puno posla. Treba sačuvati salatu od niskih temperatura i jesenjih mrazeva, a treba je i na vreme plasirati na tržište.
Uzgoj zelene salate u plastenicima poslednjih godina u regionu Srema je sve značajniji. Tim poslom se pretežno bave mladi poljoprivrednici koji pored uvođenja novih tehnologija u proizvodnju, imaju sposobnost i da obezbede tržište za ono što i proizvedu. Tržište je, smatraju povrtari, najvažnije jer bez obzira što su savladali tehnologiju proizvodnju, ako nemaju kome to na vreme da plasiraju, posao je uzaludan.
Zelena salata je takva biljna vrsta koja ne može dugo da čeka prodaju, bez obzira što mnogi povrtari sada imaju i svoje hladnjače u kojoj smeštaju ono što u plastenicima ili u poljima i ubiraju. Mnogi proizvođači se ovih dana pripremaju da seku takozvani drugi rod zelene salate u plasteniku, jer ona koja je zasađenja ranije - već je odavno prodata. Ova koja stiže početkom februara zasađena je početkom oktobra i trenutne vremenske prilike sa temperaturama u minusu joj baš i ne prijaju, kažu i povrtari i poljoprivredni stručnjaci.
Ukoliko su temperature niske i ima jakog mraza zelena salata se mora pokriti agrilom kako bi bila zastićena, posebno sada kada je branje na pragu. U ovom trenutku niske temperature mogu naneti veliku štetu zelenoj salati, tako da povrtari moraju biti veoma obazrivi i reagovati na vreme. Takođe nije dobro ni da na plasteniku bude snega, jer može doći do njegovog oštećenja što takođe nije dobro. Dakle, povrtari moraju biti veoma obazrivi tokom zimskog perioda ukoliko žele da od ove vrste proizvodnje imaju zaradu.
A da se može zaraditi potvrđuje i cena zelene salate koja se na veliko prodaje po 40 dinara po glavici, dok je pijacama širom Srema cena od 65 do 70 dinara, dok se ukrasna ili reckava prodaje od 120 do 150 dinara.
"Cena zelene salate je u proseku 40 dinara što je nešto više nego u prošlogodišnjoj sezoni. Tada je bila od 30 do 35 dinara, ali imajući u vidu činjenicu da je sav repromaterijal poskupeo naša zarada je malo veća nego lane. Ali pošto je ovo plastenička proizvodnja i to je dobro, jer nama je važno da plastenici ne budu prazni. Ja ću početkom februara početi sečenje nove ture koja je zasađena u oktobru. Očekujem da će i ova tura biti kvalitetna i da trenutni vremenski uslovi neće naštetiti glavicama", kaže Marko Vojnović, jedan od najpoznatijih sremskih povrtara i dodaje da za prvu turu salate vreme je bilo idealno, ali poslednjih dana temperature u minusu i jak jutarnji mraz nisu baš najbolji za ovo povrće.
"Ja sam uspeo da sačuvam rod od tog minusa tako da spremno dočekujem početak berbe", kaže zadovoljno naš sagovornik.
Vojnović iz Buđanovaca je samo jedan od mnogobrojnih Sremaca koji se opredelio za plasteničku proizvodnju. Biljne vrste koje se gaje pored ove su krastavac, paradajz i paprika, a poslednjih godina sve češće se u zaštićenom prostoru gaji i dinja.
Plastenička proizvodnja dinja: Nije skupo, a rod stigne ranije
Ona iz plastenika stiže daleko ranije nego ona na otvorenom prostoru pa samim tim ima i dobru cenu na tržištu. Proizvodnja dinje u plasteniku nije jednostavna, a najvažnije od svega je proizvesti dobar rasad, što je i prvi korak ka uspešnoj proizvodnji. Sremci već imaju iskustvo u tome tako da će kod mnogih, kao i kod našeg sagovornika posle salate u plastenicima biti baš dinja, koja je godinama omiljena biljna vrsta mnogi poljoprivrednika.
Tagovi
Autor
