Zelje - rentabilna proizvodnja iz Grabovca

Postoje podaci da su zelje koristili još stari Grci u četvrtom veku p.n.e, a kasnije Rimljani i Kinezi. Zelje sadrži raznovrsne vitamine i minerale, ima gvožđa, kalijuma, fosfora, kalcijuma. Samoniklo raste u gotovo celoj Evropi, ali ga i povrtari sve više gaje. U selu Grabovac, nadomak Obrenovca, u Vidanskom kraju, zelje je posebno kvalitetno, a tu je i jedan od najvećih proizvođača na teritoriji Beograda - Milan Nešić.

Zelje u 32 plastenika

Milan gaji povrće u plastenicima i na otvorenom - blitvu, mirođiju, peršun, kelj, ali najviše zelje. Ono je posebno posađeno u čak 32 plastenika i jedna je od retkih povratrskih kultura koja se bere više godina.

"Zelje je višegodišnja biljka. Može da traje više godina, ali u nekoj normalnoj eksploataciji, za tržište se gaji tri do četiri godine, tako da se svake godine zanavlja do 25% površina pod zeljem. Takozvani remont proizvodnje iznosi negde oko 25% ili ¼ ukupne godišnje proizvodnje", ističe Nešić.

Tokom zime se postavlja folija, koja stoji sve do pojave visokih temperatura. Tada se skida, a postavlja se zaštitna mreža koja ujedno štiti biljku i od grada i od visokih temperatura.

Iskustvo presudno za dobar rod

Ovaj domaćin ima višedecenijsko iskustvo u proizvodnji zelja, pa između ostalog proizvodi i seme za obnavljanje proizvodnje. "Seme proizvodim u sopstvenom gazdinstvu. Uz dugogodišnje iskustvo i praćenje, odvajaju se biljke samo najboljeg kvaliteta, plus varijante, koje imaju najbolje osobine. Od njih se ostavlja seme, skuplja na samom gazdinstvu i služi za dalju reprodukciju", objašnjava povrtar.

Dodaje da je proizvodnja zelja na prvi pogled jednostavna, ali da i mala greška može da upropasti proizvodnju. Takođe, za proizvodnju i za pripremu veza treba puno ruku, je rova proizvodnja iziskuje isklučivo ljudski rad.

Zelje se najviše traži u proleće

Zelje je povrće koje se za spravljenje ukusnih jela koristi tokom cele godine, ali se ipak najviše traži i koristi u proleće. "Iznošenje na tržište kreće u zavisnosti od vremenskih prilika i samog načina obrade i pripreme. Berba može početi već sredinom februara i traje sve do kraja proizvodne godine, tj. do pojave jačih jesenjih, odnosno zimskih mrazeva", dodaje Nešić.

3.000 veza dnevno za poznatog kupca

Dnevno se u ovim plastenicima ubere i veže oko 3.000 veza i kvalitetnih listova veza. Sve se prodaje na veliko i za poznatog kupca. "Zelje se većinom plasira u Beogradu na Kvantaškoj pijaci. Preko 95% proizvodnje se tamo plasira, možda oko 5% proizvodnje odlazi na obrenovačku pijacu", potvrđuje Milan Nešić.

Ovaj povrtar je od svoje proizvodnje zelja napravio brend, njegovi proizvodi su traženi i prepoznatljivi, pa je zato ovo rentabilna proizvodnja.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor