7 vrsta voća i povrća koje najčešće završe u otpadu

Koliko ste puta na policama trgovačkog centra uočili uvelo voće i povrće, ili ono koje je na nekim svojim delovima već natrulo. Zaposleni imaju obavezu da uklanjaju takve proizvode, koji nisu u potpunosti dobri i da ih zamene besprekornim proizvodima. Tako će najčešće banane, koje već imaju smeđe tačkice, potpuno ukloniti i možda ponuditi po nižoj ceni. Ili će papriku, zbog jedne tačkice koju biste kod kuće samo izdubili nožem, jednostavno baciti. 

Koliko samo takve hrane, koju je neko posejao, okopavao, zalevao, brao, trudio se oko nje - bude jednostavno bačeno! Osim toga, konvencionalni uzgoj voća i povrća itekako deluje na klimu, od početka kada se tretira zemlja, seme, sadnica, a često i sam plod, do toga što na kraju takva odbačena hrana čini otpad i završava većinom na deponijama. 

U Švedskoj obavljena studija 

Ovaj problem bio je povod za naučnu studiju koja je obavljena u Švedskoj. Istraživači su proučavali podatke tri velika supermarketa u toj zemlji, koji pripadaju lancu trgovina pod nazivom ICA u kojoj zaposleni i inače prate put sveg inventara, navodi Tree Hugger.  

Studija je pokazala da se najčešće bacaju banane, jabuke, paradajz, salata, paprika, kruške i grožđe. Podaci su obrađeni u tri kategorije - ekonomski gubitak za trgovca, uticaj na klimu i ukupni volumen otpada. 

"Koristili smo procene drugih istraživača kako bismo izračunali uticaj na klimu. Pogledali smo emisije koje se mogu povezati sa različitim plodovima od same proizvodnje do trenutka kada je proizvod na policama", rekla je Lisa Matson (Mattsson), jedna od istraživačica. 

Banana ima najjači ugljenični otisak 

Banane su na prvom mestu kada je reč o ukupnom volumenu otpada i klimatskog uticaja. Naime, radi se o tropskom voću koje iz područja gde se uzgaja mora doći do svih uglova sveta, bilo avionom, brodom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, te na taj način ostavlja veliki ugljenični otisak. Ljudi često i puno kupuju banane, jer su jeftine i praktične za jesti, ali imaju katko vreme optimalne zrelosti. Čim dobije smeđe tačkice, kupci ju najčešće ne žele kupiti, iako je još uvek zdravstveno ispravna. 

S druge strane, paprika i paradajz imaju veliki uticaj na klimu zbog načina na koji se uzgajaju, ali su na trećem i četvrtom mestu u smislu ekonomskih gubitaka trgovaca. U poređenju sa bananom, Matson je rekla kako veći udeo paprike i kruške odlazi u otpad u odnosu na njihovu ukupnu prodaju. Salata i sveže začinsko bilje predstavljaju najveće finansijske gubitke za maloprodaju. Samo salata čini 17% ukupnih bačenih proizvoda. 

Izvučena korisna lekcija 

Istraživači su iz ove studije izvukli i lekciju, a ona glasi da bi trgovci mogli smanjiti otpad voća i povrća samo ako se usredsrede na ovih sedam nabrojanih vrsta. U globalnom kontekstu, to ne predstavlja puno, ali istraživači smatraju da bi moglo imati važan uticaj na klimu, ali ekonomiju. 

"Pojedini trgovci na malo proizvode veliku količinu otpada na jednoj fizičkoj lokaciji, pa čak i manji postotak smanjenja može uticati na smanjenje mase otpada i smanjenje ekonomskih troškova. Sektor maloprodaje je snažan faktor u lancima snabdevanja i može da stvori pritisak na dobavljače i da utiče na potrošače", zaključuje Matson. 

Znajući koje se namirnice najčešće bacaju, trgovci bi mogli oblikovati navike kupovine. Na primer, napraviti punktove s informacijama o voću i povrću na neuobičajenim mestima. Ili, uz voće i povrće postaviti inovativne informacije o tome kako ih sve možete iskoristiti ili ih sačuvati za kasniju potrošnju.