Da li nazivi proizvoda dovode potrošače u zabludu?

Sir sa maslinama, bez maslina, sok od maline ali bez malina. Takvi proizvodi mogu se naći u rafovima naših prodavnica. Dovođenje potrošača u zabludu kažnjivo je po zakonu, ali nadležni kažu da je najbolje za potrošače da se pouzdaju u dobar vid kada krenu u kupovinu, prenosi RTS.

"Posebno kod sira se koriste paradajz ili povrće neko kao fotografija, a piše da je to predlog serviranja i to nikako ne znači da se to nalazi uz taj proizvod, i to mora da bude jasno šta je predlog serviranja, a šta sastojak", kaže šef odseka za deklarisanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić za Javni servis.

Deklaracija mora biti jasno uočljiva i čitljiva

Sir sa maslinama bez maslina nije jedinstven slučaj u rafovima naših prodavnica.

Od 1. jula primena Pravilnika o slatkišima i sokovima

"Kod voćnih sokova, gde je na primer na ambalaži naslikana malina u krupnom planu, ali kada se pogledaju sastojci soka, onda se vidi da je ta malina sasvim malo zastupljena u soku, to može biti jedan vid obmane."

Zakon kaže da na pakovanju mora biti naznačeno koliki je procenat svih sastojaka u proizvodu. Deklaracija mora da bude na srpskom jeziku, na ćirilici ili latinici, jasno uočljiva i čitljiva.

Kako je ranije isticano u NALEDV-om Vodiču Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, sastojci hrane moraju da budu navedeni na ambalaži, a ako se dogodi da su deo namirnice i složeni sastojci (na primer, majonez, hleb ili biskvit), tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni, tako da će se podaci o mastima, šećeru ili soli više puta ponavljati u zavisnosti gde su sve prisutni.

Na snagu stupa preciznije označavanje sastava i kvaliteta hrane

Količina sastojka takođe će biti obavezan element, tako da će potrošači znati koliko tačno jagode ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.

Građani prijavljuju, tržišna inspekcija kontroliše

Prema Zakonu o trgovini, svaki proizvod mora da ima precizan i jasan naziv, na pakovanju mora da piše o kojoj vrsti proizvoda je reč i ko je proizvođač, a od januara ove godine obavezan je i bar kod ili QR kod.

Tržišna inspekcija, prema planu, ili na osnovu prijava građana, kontroliše da li se ova pravila poštuju. Kazne su od 100.000 do milion dinara, a može se doneti i rešenje o povlačenju proizvoda sa tržišta.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor